Zašto je misija NASA jedna od najambicioznijih i zašto joj se posvećuje tolika pažnja
Nakon sedam meseci putovanja i 468 miliona pređenih kilometara rover "Perseverance" (Upornost), koji će u Marsovom krateru nazvanom "Jezero" tražiti tragove drevnog života, uspeo je da sleti na Mars bez većih poteškoća.
Misija "Perseverancea" je najambicioznija i tehnološki najsofisticiranija i mogla bi da ponudi konačne odgovore na pitanje je li na Marsu ikada bilo života.
Naučnici su vekovima nagađali o mogućnosti postojanja života na Marsu. Kao neke od činjenica koje su išle u prilog toj hipotezi, naveli su blizinu ove planete kao i njenu sličnost sa Zemljom.
Ledeni pokrivači na Marsovim polovima prvi put su primećeni već sredinom 17. veka, a u kasnom delu 18. veka pojedini naučnici dokazali su da se taj led periodično otapa i zamrzava.
Dok su se rani radovi bili na granici fantastike, moderna naučna istraživanja fokusiraju se na potragu za hemijskim tragovima života u tlu i stenama, te potragu za gasovima-biomarkerima u atmosferi.
Prva ozbiljnija teleskopska traganja za tragovima života na Marsu počela su u 19. veku. Do sredine tog stoleća astronomi su znali da Mars ima određene sličnosti sa Zemljom. Ove dve planete karakteriše i slična dužina dana kao i nagib.
Pojedina posmatranja Marsa dovela su do nagađanja da su tamniji delovi zapravo delovi planete koji su prekriveni vodom, a da su svetliji delovi kopno.
Proba "Mariner 4" je 1965. izvela prvi uspešan prelet planete Mars, pri čemu je napravila prve slike njegove površine. Fotografije su pokazale suv Mars, bez reka, okeana ili bilo kakvih znakova života.
U godinama koje su usledile tu planetu je nadletao sve veći broj sve naprednijih ekspedicija. Do sada su prikupljene značajne informacije o karakteristikama Marsa kao i klimatskim, fizičkim, geografskim i hemijskim uslovima na toj zemlji.
Bivši naučnik NASA Gilvert Levin tvrdio je u svom radu da je još sedamdesetih godina prošlog veka pronađen trag života na Marsu. U toku leta 1976. godine organizovana je spektakularna "Viking" misija i vratila je prve rezultate, koji su utvrdili definitivno postojanje živih mikroba na Crvenoj planeti. Štaviše, rezultati su bili slični dobijenim u okviru bioloških testova na zemlji.
Ipak, NASA je utvrdila da nije pronađena organska materija, već supstanca koja samo oponaša život, a od tada je Amerika slala seriju misija da bi utvrdila da li je na Marsu ikada postojalo stanište pogodno za život.
Pitanje da li na Marsu postoji život ili je on tamo nekada postojao i danas ostaje otvoreno, a naučnici se nadaju da će rover "Perseverance" konačno dati odgovor na dugo postavljano pitanje.
Bivši naučnik NASA Gilvert Levin tvrdio je u svom radu da je još sedamdesetih godina prošlog veka pronađen trag života na Marsu. U toku leta 1976. godine organizovana je spektakularna "Viking" misija i vratila je prve rezultate, koji su utvrdili definitivno postojanje živih mikroba na Crvenoj planeti. Štaviše, rezultati su bili slični dobijenim u okviru bioloških testova na zemlji.
Ipak, NASA je utvrdila da nije pronađena organska materija, već supstanca koja samo oponaša život. Da bi bili dobijeni novi podaci, od tada je Amerika slala seriju misija, a upravo započeta je najambicioznija do sada.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
