Razotkrili su aferu "Votergejt", ali na ovo su naseli.
Pre tačno 40 godina novinarka je dobila prestižnu nagradu, a ubrzo je otkrivena prava istina. "Džimi ima osam godina i pripada trećoj generaciji zavisnika od heroina, starmali dečak crvenkastoplave kose i toplih smeđih očiju čije tamne mršave ruke poput pega prekrivaju tragovi uboda igle", ovako počinje reportaža novinarke Dženet Kuk, objavljena u "Vašington postu" septembra 1980, koja je kako se kasnije ispostavilo duboko poljuljaljala poverenje u ovaj list.
Dete zavisno od droge čija je sudbina izazvala opšte sažaljenje zapravo nikada nije postojalo. Tek nakon što je Kukova dobila uglednu Pulicerovu nagradu za priču, konstrukcija od laži srušila se kao kula od karata.
Kako je moglo da se desi da čak i medijski profesionalci premazani svim bojama poput glavnog i odgovornog urednika "Vašington posta" Bena Bredlija i njegovog zamenika Boba Vudvorda, koji je učestvovao u razotkrivanju skandala "Votergejt", nasednu na priču mlade prevarantkinje?
Dženet Kuk je imala dar za pisanje i zračila je posebnim šarmom, koji je pratila dobra doza ambicioznosti. I boja njene kože odigrala je važnu ulogu. Uspeh tamnopute novinarke u to vreme došao je kao naručen intelektualcima koji su podržavali pokret za građanska prava.
#MdT(1/2) 13/04/1981 - Janet Cooke riceve il premio Pulitzer per un reportage su un bambino tossicodipendente.pic.twitter.com/OH93p7asHq
— Johannes Bückler (@JohannesBuckler)April 13, 2016
Imala je 25 godina kada je 1980. počela da radi za "Vašington post", ali ju je mučilo što piše samo za nedeljni dodatak.
"Postavila je sebi ogromne ciljeve", izjavila je kasnije novinarka Karlin Barker.
U potrazi za dobrom pričom, Kukova je počela da istražuje narko-scenu u Vašingtonu i tada je navodno upoznala tamnoputog dečaka zavisnog od droge, koga je nazvala “Džimi”.
Tokom višendeljnog rada snimila je dva intervjua od po sat vremena, prikupila 145 stranica beleški i dovoljno materijala o pozadini priče.
Sa urednicima se dogovorila da pravi identitet osoba iz intervjua neće biti otkriven.
Reportaža je objavljena 28. septembra 1980. godine pod naslovom “Džimijev svet” i odjeknula je kao bomba.
#MdT(1/2) 13/04/1981 - Janet Cooke riceve il premio Pulitzer per un reportage su un bambino tossicodipendente.pic.twitter.com/7XXtvIkw1B
— Johannes Bückler (@JohannesBuckler)April 13, 2017
Očekivalo bi se da će opis starmalog deteta, kome majčin dečko pred novinarkinim očima ubrizgava heroin u venu, navesti čitaoce da posumnjaju. Osmogišnjak, koji navodno sebe u budućnosti vidi kao dilera drogom, izjavljuje kao pravi profesionalac zašto uvek pažljivo prati nastavu matematike: “To će mi biti potrebno kada kasnije budem nešto prodavao”.
Čitaoci su se odmah solidarisali s Džimijem, ali je crnačko stanovništvo u Vašingtonu kritikovalo list zato što krije identitet dečaka kome je potrebna pomoć. Gradonačelnik Marion Beri je nakon toga naredio da se pretraži svaki ugao Vašingtona, ali dete nije nađeno.
Na kraju je novinarka zajedno s kolegama morala da ode u Džimijev kraj, koji, kako se ispostavilo, uopšte nije poznavala. Izvukla se zahvaljujući slučajnosti: budući da je gradska vlada bila na udaru zbog nesposobnosti da se izbori s problemom narkomanije, gradonačelnik je javnosti servirao drsku laž: dečak je poznat vlastima i nalazi se na lečenju. Malo kasnije su objavili da je mrtav.
U aprilu 1981. Dženet Kuk postala je prva Afroamerikanka koja je dobila prestižnu Pulicerovu nagradu. Snovi su joj se ostvarili, a onda je list u Ohaju, iz koga je prešla u "Vašington post", video njenu zvaničnu biografiju, koju je objavio "Asošijeted pres".
U njoj je bilo još više izmišljenih detalja, nego u nakićenoj biografiji, koja joj je obezbedila posao u "Vašington postu". Kada su glavni urednik Bredli i novinarska zvezda Vudvord obavešteni o tome, ispitivali su je sve dok u suzama nije priznala da je lagala.
Vratila je nagradu, dala otkaz i nestala iz javnosti.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
