Pre nekoliko godina, u jednom malom austrijskom gradiću, penzionerka po imenu Enelis Smigilski pronašla je u svom potkrovlju 31 pismo koje je napisao otac Adolfa Hitlera.
Ona je predala pisma Romanu Sandgruberu, austrijskom istoričaru na osnovu kojih je napisao knjigu „Hitlerov otac: Kako je sin postao diktator“. To je prva poznata biografija Alojza Hitlera. Knjiga je napisana na nemačkom jeziku objavljena je prošlog meseca u Austriji.
Alojz je zapravo pisao pisma njenom pradedi od koga je kupio kuću u vreme kada je Adolf imao 6 godina.
Iz pisma se može dosta toga zaključiti o porodici Hitler.
Hitlerov otac je naime odrastao na farmi, ali se kao tinejdžer preselio u Beč. Pisma otkrivaju kako je želeo da se vrati na farmu. Takođe otkrivaju daleko drugačiji odnos sa njegovom suprugom Klarom od onoga što je ranije bilo poznato ili se nagađalo.
Iako Alojza pojedini izveštaji opisuju kao grubog pijanca i nasilnika - a Klaru kao tihu i pokornu – austrijski istoričar kaže da pisma pokazuju da je „uloga koju je Klara Hitler igrala u porodici malo drugačija nego što se ranije pretpostavljalo“.
„Moja supruga voli da bude aktivna i ima poseban smisao za ekonomiju“, napisao je Alojzs jednom pismu, a prenosi Vašington post.
Pisma otkrivaju sličnosti između oca I sina. Obojica su imali izuzetno visoko mišljenje o sebi – smatrali su da su bili bolji i pametniji od svih ostalih oko sebe.
Sa znanjem koje je stekao čitanjem I na raznim kursevima, Alojz Hitler se osećao superiorno ne samo nad farmerima i sluškinjama i komšijama farmerima, već i u odnosu na mnoge akademike sa univerzitetskim diplomama “, tvrdi austrijski istoričar.
Iz pomenutih pisama se saznalo da se, par godina nakon preuzimanja farme, sve raspalo i da je porodica Hitler bila prinuđena da se preseli. Iako je Alojz redovno tukao Adolfa, sin je i dalje usvajao očev način razmišljanja, sve vreme upijajući koji antisemitizam koji je rastao u regionu.
"Adolf Hitler je dobrovoljno napustio školu. Poput svog oca, osećao se superiorno kroz znanje koje je stekao u samostalnom učenju. Sebe je doživljavao kao vojnog i umetničkog genija. Kao umetnik, sebe je doživljavao kao univerzalnog genija: ne samo kao slikara, već i kao arhitektu, pisca, kompozitora i glumca“.
Ispitujući pisma koja će biti izložena u austrijskom muzeju istoričar je primetio nešto još jezivije.
Njihove potpise bilo je gotovo nemoguće razlikovati.
(MONDO)
