MRAČNA STRANA FOTOGRAFIJE KOJA JE OBELEŽILA ISTORIJU: Nastala je na današnji dan, a istina o njoj je i dalje misterija! | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

MRAČNA STRANA FOTOGRAFIJE KOJA JE OBELEŽILA ISTORIJU: Nastala je na današnji dan, a istina o njoj je i dalje misterija!

Autor Tamara Sekulović
Autor Tamara Sekulović

O nastanku, autoru i identitetu osoba na fotografiji godinama se nije znalo skoro ništa, a i danas postoje suprotstavljene verzije.

Izvor: Profimedia

Danas je širom sveta proslavljen Dan pobede, slom fašizma i predaje nemačke vojske u Drugom svetskom ratu. Jedna od fotografija koja je na najbolji način označila pobedu saveznika nad Nemačkom je sovjetska zastava na Rajhstagu u sred Berlina 1945. Međutim, ta slika je godinama krila tajnu i pravu istinu.

Slika američkih vojnika sa zastavom na Ivo Džimi i fotografija trojice Rusa na vrhu zgrade koja je bila simbol Trećeg Rajha najupečatljiviji su prizori sa kraja najvećeg sukoba na svetu.

Fotografija koja je nastala u Berlinu, 2. maja 1945. kada su ruske trupe napokon osvojile Berlin u borbama koje su trajale više od dve nedelje. Na njoj su dvojica ruskih vojnika koji postavljaju prepoznatljivu crvenu zastavu sa srpom i čekićem na vrh nemačke skupštine. Simbolika je jasna, izmučeni pobednici, na vrhu zgrade odakle je krenulo zlo fašizma dok se u pozadini vidi razoren Berlin. Autor fotografije je Evgenij Haldej koji je koristeći svoj "Lajka" aparat napravio ovaj nezaboravni snimak.

Možda će vas zanimati

Međutim, ubrzo se ispostavilo da će istorijska fotografija postati i jedan od najranijih primera fotomontaže kada je reč o širenju propagande. To se može videti po vojniku Abdulhakimu Ismailovu (pridržava nosioca zastave) koji je na slici imao dva ručna sata, što je mnogima bio dokaz pljačke koju su počinili vojnici Crvene Armije. Drugi su tvrdili da je u pitanju Adrijanov kompas i da je Haldej, da bi izbegao kontroverze, manipulisao fotografijom i uklonio taj detalj.

Bilo kako bilo, jedan od satova je uklonjen s konačne verzije fotografije. Takođe, Haldej je dodao i dim u pozadini kako bi prizor bio što dramatičniji.

Interesantno je da ovo nije bilo "prvo" podizanje zastave na zgradu nemačkog parlamenta!

O tome se nije govorilo pre ’60-ih godina prošlog veka, ali istoričari danas smatraju da je bilo bar 40 crvenih zastava koje su sovjetski vojnici podizali na Rajhstag tokom bitke za Berlin. Ipak, ona koju je podigao Kantarija bila je jedina "zvanična" zastava. Trećeg dana maja, simbol Sovjetske pobede je skinut sa nemačke skupštine i u junu poslata za Moskvu gde se i danas nalazi u muzeju ruske armije.

drugi svetski rat, rajhstag, rusi, zastava, berlin Izvor: Profimedia

Slika je navodno nastala tako što se Haldej popeo na Rajhstag sa zastavom koja je napravljena od 3 stolnjaka samo za ovu priliku. Zvanična verzija za ljude koji su podigli zastavu priznaje samo Gruzijca Melitona Kantarija i Rusa Mihaila Jegorova - Kantarija pridržava Mihail. Ipak, mnogi veruju da je na fotografiji zapravo bio 18-godišnji Ukrajinac Aleksej Kovalev kome su u ovom podvigu pomogli još i Leonid Gorjačev (koga neki izvori spominju i kao Alekseja Gorjačeva) iz Minska i Abdulhakim Ismailov iz Dagestana koji se ne vidi na fotografiji.

Kako je svedočio sam Haldej, kada je došao do zgrade Rajhstaga pitao je nekoliko prisutnih vojnika da mu pomognu da namesti kadar, a bilo ih ukupno četvoro na krovu, uključujući njega. Kako se navodi, Kovalev je postavio zastavu, a tu su, po ovoj teoriji, bili i Abdulhakim i Leonid. Međutim, neki smatraju, sovjetskim vlastima je u tom trenutku više odgovaralo da zastavu podigne Staljinov zemljak – Gruzijac i jedan Rus, nego Ukrajinac, Belorus i Dagestanac. I tako je ovim ljudima naređeno da ćute, a slavu su dobili Kantarija i Jegorov.

Što se Kantarija tiče, on je nakon rata demobilisan i vratio se u rodnu Rusiju gde se zaposlio u Sukumiju, glavnom gradu tadašnje Abhazijske Autonomne SSR. Za svoj podvig, odlukom Prezidija Vrhovnog sovjeta SSSR-a, 8. maja 1946. godine proglašen je za Heroja Sovjetskog Saveza.

Možda će vas zanimati

Kao i većina njegovih saboraca, Kantarija se 1947. godine učlanio se u Komunističku partiju SSSR-a i postao zastupnikom Vrhovnog sovjeta Abhazijske ASSR. Tokom rata za otcepljenje i samostalnost Abhazije, bio je primoran da napusti dom i 1993. preselio se u Moskvu, gde je dva meseca kasnije i umro.

Fotograf Evgenij Haldej, ukrajinski Jevrejin, od ranog detinjstva se zanimao za fotografiju, pa je svoj prvi aparat napravio od babinih naočara. U 19. godini je počeo da radi za novinarsku agenciju Tass. Otac i tri od četriri sestre su mu pobijeni u Drugom svestkom ratu. Kako se navodi, on je ujaka zamolio da mu od stolnjaka napravi posebnu zastavu koja će se videti na legendarnoj fotografiji, a ideju za to je dobio videvši američko postavljanje zastava na Ivo Džimu.

Nakon ovog istorijskog snimka, fotografisao je i naciste tokom suđenja u Nirnbergu. Iako je i posle rata nastavio da radi za Tass, 1947. godine je saopšteno u oceni njegovog rada da nisu, kako su naveli, zadovoljni njegovim napretkom. U oktobru 1948. godine otpušten je pod izgovor da se smanjuje kadar. Nastavio je da fotografiše kao frilenser za mnoge sovjetske novine, a 1959. je dobio posao u Pravdi gde je bio do 1970. godine kada je primoran da se penzioniše. Svoje sklanjanje iz službe je prepisao tadašnjem antisemitizmu koji je postojao u sovjetskom državnom vrhu. Umro je 1997. u 80. godini života.

(Mondo)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 6

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Tonka

Cujes, pljacke crvene armije... Nemci nisu pljackali?! Koliko je vozova, brodova i kojekakvig drugih tovara odvučeno put Nemačke sa zlatom, umetničkim slukama i raznim vrednostima iz porobljenih zemalja. Da je bilo pravde, Nemacka nebi danas ni postojala, a ne da kroji sudbinu sveta. Umesto da placa odstetu i dan danas za sva zverstva koja nam je napravila tokom ratova, ona nam odredjuje dal' ce mo da disemo ili ne.

Kum Žoržo

Znači i ovde su iskopirali amere?

Daki

Neznam samo zasto berlin nije posle rata bio deo sssr.cak i dan danas.!

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU