"ZAVRŠIĆEŠ NA KARABURMI!" - REČI OD KOJIH SU BEOGRAĐANI DRHTALI: Da li znate šta krije brežuljak kod Pančevačkog mosta? | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

mesto jezivih događaja

"ZAVRŠIĆEŠ NA KARABURMI!" - REČI OD KOJIH SU BEOGRAĐANI DRHTALI: Da li znate šta krije brežuljak kod Pančevačkog mosta?

Autor Tamara Jovanović
Autor Tamara Jovanović

Priča koje se malo ko danas seća izaziva jezu.

Izvor: YouTube/Printscreen/Jugoslovenska Kinoteka

Mnogi Beograđani koji svakodnevno prolaze od Petlje za Pančevački most i Bulevarom Despota Stefana, ne znaju kakvu istoriju krije ovaj kraj.

Da je uzvišica jedne od pristupnica mostu nekad bilo mesto velike strave, a da je ta moćna i široka perspektiva za one dovedene tu bila poslednja stvar koju su videli u životu.

Dok se Beograd u drugoj polovini 19. veka razvijao na Terazijskom grebenu, spuštao se na Savu i Dunav, dok je u centru šetala elita, jedan deo grada bio je "skrajnut", zastrašujuć i nimalo prijatan za šetkanje – Karaburma.

Možda će vas zanimati

Karaburma je, dakle, stari deo grada, ali odvajkada poznat po krvi.

Od sredine 19. veka pa sve do 1903. bila je poznata kao kraj u kom su padale glave. Neravna zemlja ukazivala je na poslednje dane osuđenika izbačenih iz društva, bez prava na dostojno sahranjivanje, samo zatrpanih tu, na Karaburmi.

Bilo je to gubilište, mesto gde su se izvršavale smrtne kazne

Dan kada se streljanje vršilo bio je paradni. Nije se tad marilo za neku etiku prema prestupnicima. To je više bio javni linč, nego kazna.

Na ovom mestu se okupljao veliki broj Beograđana, čak i dece, koji su sa velikom željom dolazili da gledaju streljanje.

Nakon njegovog pogubljenja, masa bi se mirno razišla i otišla kući nastavljajući sa svojim svakodnevnim obavezama, misleći u sebi da su blagosloveni jer se niko od njih nije našao na mestu pogubljenog i da je pravda zadovoljena.

To je postalo avetinjsko groblje. Sveža ili utonula zemlja krila je kosti zločinaca. Bez imena, prezimena, krsta, godine rođenja i smrti.

Pa ipak, bilo je izuzetaka. U nekim slučajevima rodbini je bilo dozvoljeno da ubijenom članu postavi obeležje. Jedan kamen je, tako, na ovom mestu postavljen jednom od 14 zaverenika streljanih 1868. godine zbog atentata na kneza Mihaila Obrenovića.

Možda će vas zanimati

I sam naziv Karaburma slutio je na zlo. Iako se veruje da je toponim nastao od turskih reči "kara" i "burma", odnosno "crna rupa", izvesnije je da je to verovanje povezano sa zlom sudbinom ovog kraja, budući da se ranije zvala "Kajaburma" i što je značilo "stenoviti/kameni greben ili rit" na turskom jeziku.

Izgovoriti reč "Karaburma" izazivalo je neku vrstu jezu. "Završićeš na Karaburmi", to je bilo gotovo pretnja.

Sama Karaburma je nakon niza godina postala mesto koje je bilo prekriveno misterijom. O njoj su počele da kruže razne legende. Neki su pričali  da su baš tu videli utvare, a zanimljivo je da je to mesto određeno i za prvu veliku klanicu, kafileriju.

Tokom iskopavanja 1912. i 1925. godine ovde su nailazili na kosti onih koji su stradali pod silom zakona.

Iskopan je i grob četrnaestoro zaverenika. Priča se da je po njihovom smaknuću 1868. godine Karaburmu zahvatila jaka oluja, a da su baš u tom kraju pucali gromovi. Narod je verovao da je grom pogodio baš njihov grob, kao izraz božje kazne.

Možda će vas zanimati

Posebna i strašna ironija sudbine bilo je to što je na nekadašnjem gubilištu 1936. godine izgrađena prva beogradska kafilerija: lokacija na kojoj su posle tri decenije ubijeni psi pokupljeni sa ulica.

U početku Karaburma je bila naselje siromašnih, koji se nisu lako mirili sa činjenicom da žive u naselju sa ozloglašenim imenom.

Danas, ime Karaburma ostalo je svojevrsni beogradski simbol. a gusto naselje se širilo i danas je to jedno od najvećih u Beogradu

Više se skoro niko i ne seća smaknuća, pobunjenika, niti ovo ime vezuje za takve mračne radnje koje su se u istoriji dešavale.

(Mondo/kaldrma.rs)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU