MILIONI LJUDI U OPASNOSTI ZBOG SVE BRŽEG TOPLJENJA LEDA: Katastrofalne posledice klimatskih promena tek će se osetiti | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

MILIONI LJUDI U OPASNOSTI ZBOG SVE BRŽEG TOPLJENJA LEDA: Katastrofalne posledice klimatskih promena tek će se osetiti

Autor Edin Delibašić
Autor Edin Delibašić

Planeta Zemlja se zagreva, lednici se otapaju i povlače, a voda se akumulira i stvaraju se jezera. Naučnici upozoravaju da zbog toga sve većem broju ljudi globalno preti opasnost od poplava.

Izvor: Tanjug/AP Photo/Urs Flueeler/Keystone

Od 1990. godine su se volumen, površina i broj takvih ledničkih jezera na globalnom nivou povećali za 50 odsto, prenosi Gardijan. Kad se takva jezera prepune, postoji rizik da se izliju, ispuštajući pritom ogromne količine vode, što može da dovede do katastrofalne poplave.

Stefan Harison, profesor klimatskih i ekoloških promena na Univerzitetu u Ekseteru, kaže da naučnike posebno zabrinjavaju vrlo strme planinske doline u Andima i na Himalajima, gde se veliki lednici spuštaju prema strmim dolinama.

Možda će vas zanimati

 Korelacija između porasta temperatura i poplava jezera nastalih otapanjem lednika je zamršena. Premda se stvaranje i porast broja jezera može pripisati ljudskom faktoru i klimatskim promenama, katastrofalne poplave mogu prouzrokovati i neklimatski faktori, poput potresa, lavina ili obilnih kiša.

Jedan od parametara koji jezera čini potencijalno opasnim za ljude je brojnost stanovnika koji žive nizvodno i mogli bi da budu izloženi poplavama. Ta brojka može da se kreće od nekoliko stotina do nekoliko stotina hiljada, kao u slučaju grada Huaraza, smeštenog nizvodno od jezera Palkakoća u Peruu.

Brojni su faktori rizika koji onemogućuju procenu broja stanovnika koji bi globalno bili ugroženi. Studija iz 2016. otkrila je da je dosad u svetu evidentirano najmanje 1348 poplava jezera nastalih od lednika, a 24 posto ih je u određenoj meri uticalo na ljudsku zajednicu.

Takvim poplavama se pripisuje i više od 12.000 smrtnih slučajeva. Uočeno je da je središnja Azija najpogođenije područje, zatim Južna Amerika, potom Alpi, Island, Skandinavija, severozapadna Amerika i Grenland.

Autori su identifikovali Južnu Ameriku i središnju Aziju kao regije u kojima bi moglo biti i najviše smrtnih slučajeva, ekstremnih šteta na infrastrukturi, kao i poplavljenih poljoprivrednih površina i uništenih domova i puteva.

Od svetskih tropskih lednika, 70 posto ih je smešteno u peruanskim Andima i poznato je da se ubrzano otapaju, što je poslednjih decenija dovelo do nekoliko katastrofa. Najpogubnija dosad bila je poplava jezera Palkakoća koja se dogodila 1941. godine, a odnela je najmanje 1800 života.

Nakon toga su se Peruanci angažovali na kontrolisanju jezera pa su počeli da sprovode mere ublažavanja opasnosti, poput isušivanja jezera, jačanja brana betonskim konstrukcijama i postavljanja sistema ranog upozorenja već pedesetih godina 20.veka.

I Nepal je vrlo ranjiv kada su u pitanju poplave lednikih jezera, zbog čega su vlasti 1999. odlučile da isuše jezero Tsho Rolpu, nedaleko od Maunt Everesta, koje se brzo širilo, a krajnji im je cilj bio da spuste nivo vode u jezeru - prvi put u regiji.

Međunarodna komunikacija i saradnja presudne su u sprečavanju smrtonosnih poplava. Naime, studija čiji su rezultati objavljeni prošle godine označila je 47 potencijalno opasnih ledničkih jezera čije bi izlivanje moglo da pogodi Nepal. 25 ih je otkriveno u Kini, a jedno u Indiji.

Stručnjaci smatraju da je vrlo važno da nepalske vlasti razgovaraju s kineskim kako bi zajedničkim naporima pokušali da reše problem.

Ranjive zemlje s brojnim stanovništvom i infrastrukturom koja je u opasnosti počele su trku s vremenom, nastojeći da investiraju u sisteme pripravnosti koji će sprečiti katastrofalan ishod u slučaju poplava.

(MONDO/Index.hr)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Možda će vas zanimati

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zupi

Klimatske promene jos jedna neoliberal kvazi ispiranje uma. Led se topi i na Marsu pa tamo covek nema svoj uticaj. To su sve normalne zivotne forme kroz koje prolazi planeta kroz svoj milijardijski zivot. Nekada je bilo more gde smo mi, sad ga nema jer to je sve normalno. Ledeno doba je bilo u Evropi 10.000 godina, i ponovo ce biti a taj interval izmedju dok ne dodje ponovo desuce se porast temperature. Klimatske promene su izmisljene ssmo zarad nabacivanja novih poreza.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU