TRAGIČNI ŽIVOT PRVIH PETORKI NA SVETU: Devojčice odrasle kao u zoo-vrtu, država im upropastila živote!

Prve petroke za koje se zna da su preživele porođaj i najranije detinjstvo rodile su se u blizini sela Korbej, nedaleko od Severnog zaliva u Ontariju, u Kanadi. Anet, Sesil, Ivon, Mari i Emili Dion došle su na svet dva meseca ranije i većina je strahovala da, tako male, neće preživeti.

Porodica Dion bila je siromašna. Otac i majka bili su radnici i jedva su sastavljali kraj s krajem. Bilo je to dovoljno za Vladu Kanade da proceni da devojčice "nemaju uslova" za pravilan rast i kvalitetan život i oduzele su starateljstvo roditeljima dodelivši ga upravo doktoru Dafou.

I pored toga što su bebe bile potpuno zdrave i dobro negovane, kada im je bilo samo četiri meseca, smeštene su u specijalno sagrađenu bolnicu. Na prvi pogled, ova ustanova je izgledala kao svaka druga bolnica, ali imala je i neke "sporne delove"- prostorije koje su bile otvorene za turiste, ličile na zabavni park i u kojima su posetioci mogli da "posmatraju" petorke u igri ili nekim drugim svakodnevnim aktivnostima.

Mesto je uskoro postalo poznato kao "Kvintlend", a devojčice su bile najveća turistička atrakcija u zemlji. Bile su pod stalnim nadzorom, brigu o njima vodila je armija medicinskih sestara i doktora koji su sprovodili brojna naučna istraživanja. Retko su višale ikoga ko nije bio član medicinske ekipe. Po svedočenju onih koji su brinuli o njima, devojčice su “doktor” naučila da kažu pre nego “mama”.

Svaki trenutak dana petorkama je bio brižljivo planiran. Pred posetiocima su se pojavljivale tri puta u danu, a kako je javnost bila jako zainteresovana za njih, uskoro su se u prodaji našli i "suveniri" od kojih su svakako najpopularnije bile lutke napravljene po uzoru na Anet, Sesil, Ivon, Mari i Emili.

U periodu od 1934. do 1943. godine preko tri miliona ljudi posetilo je “Kvintlend”, a sve se odvijalo uz odobrenje kanadskih vlasti. Devojčice su se pojavile i u tri holivudska filma koji su suštinski bili fiktivna priča o njihovom životu, a 1939. predstavljene su i budućoj britanskoj kraljici Elizabeti II. Veruje se da su vlada i lokalni preduzetnici zahvaljujući ovom "biznisu" ostvarili profit od skoro pola milijarde dolara. Sestre Dion, naravno, nikad nisu videle ni cent od ovog novca.

Tragičan život izvan "staklenog zvona"

Devojčice su "izlagane" sve do svoje devete godine. Nakon grčevite borbe za starateljstvo u novembru 1943. konačno su vraćene roditeljima. Ipak, ovo nije bio "hepi end" njihove priče... Nakon inicijalne traume vraćanja ocu i majci koji su za njih bili potpuni neznanci, sestre su se ponovo našle u "šou biznisu". Ovoga puta, onom koji su forsirali (i od njega zarađivali) njihovi roditelji.

Sestre su vođene na turneje, javno prikazivane okupljenoj masi, a sve kako bi se zaradilo još novca. Uopšte nisu imale prijatelja, školovane su kod kuće i uopšte - jako malo su znale o svetu izvan "staklenog zvona" u kom su živele. U kasnijim intervjuima roditelje su optužile za verbalno i fizičko zlostavljanje.

"Novac je čudovište, a toliko ljudi oko nas nažalost mu je podleglo", ispričala je kasnije jedna od njih. Živele su sa porodicom do 18. godine, a onda prekinule svaki kontakt i sa njima i sa doktorom Dafoom.

Pokušale da žive povučeno

Nasuprot svetlima pozornice pod kojima su odrastale sestre Dion su kasnije vodile tihe i povučene živote. Tri su se udale i imale decu. Jedna je postala monahinja. Vlada Ontarija se formalno izvinila sestrama zbog eksploatacije koje su proživele kao deca. U martu 1998. dobile su 4 miliona kao nadoknadu za devet godina provedenih u "Kvintlendu".

Emili je umrla još 1954. od posledica moždanog udara. Meri je preminula 1970. zbog krvnog ugruška. Preostale tri sestre živele su zajedno sve dok jedna od njih - Ivon nije umrla 2001. godine. Danas su žive još samo dve sestre - Anet i Sesil.

O njihovom životu urađeno je nekoliko dokumentaraca, i napisane su tri knjige koje su poslužile kao inspiracija za nekoliko serija i filmova.

(Mondo/Istorijski zabavnik)