Projekat je pokrenulo jedno neprofitno udruženje u Berlinu.
U Nemačkoj je danas počeo jedan nesvakidašnji eksperiment za koji se prijavilo više od dva miliona ljudi, ali je na kraju ipak izabrano samo 122 srećnika.
Grupa odabranih primaće bezuslovno minimalac u iznosu od 1.200 evra od 1. juna 2021. pa u naredne tri godine, s ciljem istrage bezuslovnog osnovnog dohotka. Uslov prijave nije bila finansijska situacija, a tokom projekta, koji će sve vreme biti praćen od strane naučnika, učesnici neće imati nikakve obaveze. Oni će moći da rade šta im je volja, a jedino će morati na nedeljnom nivou da popune sedam onlajn anketa, tokom trajanja projekta.
Projekat je pokrenulo jedno neprofitno udruženje u Berlinu, a novac je obezbedilo oko 150.000 privatnih donatora, a oni koji ga u naredne tri godine dobijaju neće morati da prijave porez. To je poklonjeni novac u visini od 43.200 evra po učesniku, ukupno oko 5,2 miliona evra. Projekat je pokrenulo jedno neprofitno udruženje u Berlinu.
Inicijatori "Mog osnovnog dohotka", kako se naziva udruženje, uvereni su da bi bezuslovna isplata novca svim građanima rešila mnoge probleme današnjeg društva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i srećniji ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za preživljavanje.
"Testiraćemo šta ljudi rade kada su materijalno obezbeđeni tri godine. Da li će da troše taj novac ili da stvaraju finansijske rezerve, da li će prestati da rade ili će da rade manje, kao i da li će postati socijalno angažovaniji, da li će možda više da doniraju", kaže šef studije Jirgen Šup, sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja, koji ističe da je u ovoj situaciji čak i moguće smanjiti nivo stresa.
Da li je ovakva situacija realna?
Rasprava o bezuslovnom osnovnom minimalcu godinama je bila krajnje ideološka jer se postavlja pitanje šta ljudi rade kada ne moraju da rade. Mnogi protivnici ideje smatraju da je to utopija levičara koji žele da lenčare na štetu zajednice.
Međutim, s druge strane, pobornici ideje ono vide kao rešenje za buduće probleme koji se tiču socijalnog aspekta - od vaspitanja, do nadograđivanja koji bi im značili u budućnosti kao i da bi cela situacija veoma uticala na hrabrost.
Istraživač Šup nada se da bi iz eksperimenta moglo da se dođe do saznanja o temama koje su posebno važne za protivnike osnovne plate, a to su inovativnost i preduzetništvo.
"Možda će primaoci plate biti hrabriji u odlukama, na primer o pokretanju sopstvenog biznisa ili promeni posla?", ističe on navodeći da su mnogi poznati preduzetnici, od Bila Gejtsa, preko Marka Zakerberga ili Džefa Bezosa, pa sve do nemačke braće Samver, nisu imali egzistencijalne strahove kada su se odvažili da osnuju svoje firme.
Nakon okončanja prve trogodišnje faze projekta, biće pokrenute još dve studije u kojima će se naučno ispitati mogućnosti finansiranja.
(MONDO)
