Huverova brana je visoka više od 220 metara i teška skoro 7 miliona tona.
Gradnja Huverove brane, koja se nalazi na reci Kolorado, između dve američke savezne države Arizone i Nevade završena je pre 85 godina. Da budemo precizniji, sagrađena je između 1931. i 1936, za vreme Velike ekonomske krize u SAD.
Brana je visoka 221,4 metra i teška skoro 7 miliona tona. Ali njena impozantna veličina nije ono po čemu je ona samo zanimljiva. Krenimo redom...
U prvim godinama 20. veka se pojavila ideja o zauzdavanju divljeg toka reke Kolorado.
U novembru 1922, održan je sastanak na komes su se okupili predstavnici sedam američkih saveznih država iz sliva Kolorada (Arizona, Kalifornija, Kolorado, Nevada, Novi Meksiko, Juta i Vajoming) i Savezne vlade. Tada je potpisan Ugovor o reci Kolorado kojim su utvrđeni projekti za regulaciju i iskorišćavanje njenog toka.
Radovi na gradnji velike brane na Koloradu počeli su 1931, a zadnji betonski blok izliven je 1935.
Osim što će ostati ubeleženo da je projekat završen dve godine pre roka, crnim slovima biće zapisano da je tokom izgradnje brane (zvanično) poginulo 96 radnika. Dan, noć, oko 5.000 ljudi je radilo na ovoj brani. Kada je počela izgradnja za 5.000 radnih mesta prijavilo se oko 40.000 ljudi. To ne bi trebalo da čudi jer su se Sjedinjene Američke Države nalazile u velikoj ekonomskoj krizi kada je potražnja za poslom bila veća nego ikad.
96 LJUDI JE POGINULO GRADEĆI OVU GRDOSIJU! Danas bi koštala 650 MILIONA $, a njeno uništenje bi bacilo Ameriku NA KOLENA
Ljudi su bili spremni, i pored velikog rizika, da dođu da rade na ovoj brani koja je u vreme kada je izgrađena smatrane svetskim čudom tehnike. Koštala je tada neverovatnih 49 miliona dolara, što bi danas bilo nešto više od 650 miliona dolara. Brana je proglašena jednim od Sedam američkih čuda modernog građevinarstva, a 1999. godine i jednom od pet najvećih dostignuća građevinarstva 20. veka.
Zbog njene izgradnje izgradnje ove brane podignut je čitav jedan nov grad početkom 1930-ih u Nevadi za smeštaj 5.000 radnika - Bolder siti. Alkohol i kockanje su bili zabranjeni, pa su stanovnici ovog grada željni te vrste provoda morali da idu u Las Vegas. Ali to je tek posebna priča...
Inače, tokom 1939. vlada SAD saznala je za plan nemačkih nacista koji su želeli da branu i njene elektroenergetske objekte dignu u vazduh. Samo uništavanje brane nije bio glavni cilj, već sprečavanje proizvodnje električne energije. Trebalo bi napomenuti da ako bi se brana uništila izlile bi se ogromne količine vode iz jezera Mid, a ta voda bi, po nekim pretpostavkama, poplavila površinu od 4 miliona hektara. Da bi se razumela razmera moguće kastastrofe treba podsetiti da površina država Nju Džersi iznosi 3,6 miliona hektara.
Rezervoar isporučuje vodu za gradove Las Vegas, Henderson, Severni Las Vegas i Boulder siti, Nevada, kao i komunalnu i industrijsku vodu i vodu za navodnjavanje. Otprilike 25 miliona ljudi zavisi od vode iz jezera Mid.
Huverova brana godišnje proizvodi u proseku oko 4 milijarde kilovat-časova za milione ljudi u Nevadi, Arizoni i Kaliforniji.
(MONDO)
