Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko nikada nije trovan dioksinom, preneli su mediji u bivšoj sovjetskoj republici.
Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko nikada nije trovan dioksinom, preneli su mediji u bivšoj sovjetskoj republici.
Cela priča o pokušaju političkih protivnika da, u jesen 2004, uz pomoć otrova likvidiraju budućeg lidera „narandžaste revolucije” bila je obična predizborna podvala.
To tvrdi Larisa Čeredničenko, načelnik odseka za nadzor istrage krivičnih dela u Državnom tužilaštvu Ukrajine.
Pomenuta u svom izveštaju nadležnima navodi i da su Juščenkovo „trovanje” smislili neki od najviših rukovodilaca sadašnje predsedničke administracije, a možda i predsednikova supruga lično, prenosi "Politika".
Čeredničenkova je izveštaj bazirala na svedočenju Davida Žvanije, poreklom Gruzijca, političara i biznismena i, svojevremenog, finansijera Juščenkove partije Naša Ukrajina.
U svedočenju pred specijalnom komisijom Vrhovne rade (parlamenta) Ukrajine Žvanija je izjavio da su iz medicinske dokumentacije ukradeni uzorci Juščenkove krvi kako bi se onemogućila uporedna analiza koja bi pokazala da u krvi nije bilo primesa dioksina.
„U septembru-oktobru 2004. od obolelog (Juščenka) su uz asistenciju austrijskih lekara uzeti uzorci krvi. Ali oni nisu ispitivani ni u Ukrajini ni u bilo kojoj drugoj evropskoj državi. Uzorci su tajno dostavljeni u SAD gde su ih obogatili dioksinom a potom, u saradnji sa američkim tajnim službama, vratili u Austriju.
To su oni isti uzorci koje su rukovodioci austrijske klinike „Rudolfinerhaus” poslali potom na ispitivanje da bi se dokazalo prisustvo dioksina”, izjavio je Žvanija.
Dalje provere transkripta telefonskih razgovora, koji su mogli biti dovedeni u vezu sa celim slučajem, istražnim organima su ukazale i na izvesnu žensku osobu koja sebe naziva – Marta. Novinari su vrlo brzo to ime povezali sa Juščenkovom suprugom Katarinom koja je svojevremeno bila zaposlena u američkom Stejt departmentu.
Katarina Juščenko je, međutim, oštro odbacila svaku mogućnost da je „trovanje” njenog muža nameštaljka. Ona tvrdi da se u to vreme za pomoć obraćala svakome koga je poznavala u Evropi i SAD. „To sam morala da radim u tajnosti, da skrivam podatke, bojala sam se svega i svačega. Taj period pamtim kao najružniji san”, objašnjava.
Činjenica je da do danas nije utvrđen tačan uzrok Juščenkove bolesti koja se najviše manifestovala velikim promenama na njegovom licu. Zvanična verzija glasila je da je otrovan tokom večere u jednom suši baru u Austriji, i da su za to odgovorne strane tajne službe, pre svih – ruska. Takođe, nije čudno što se ta priča ponovo poteže u ovome trenutku, pošto u Ukrajini u januaru 2010. predstoje novi predsednički izbori.
Nema sumnje da je predizborna kampanja već krenula i sigurno neće biti nimalo nežna. Međusobne optužbe političkih protivnika i ranije su bile sastavni deo izbornog folklora u Ukrajini. Uostalom, Juščenko je 2004. i te kako zdušno eksploatisao priču o svom trovanju što mu je donelo podosta poena i kod kuće i na zapadu kontinenta. Ovaj put njegove šanse da opstane na čelu države samo su teoretske, ipak, kako se čini, protivnici mu ovaj put neće dozvoliti da barem za trenutak podigne glavu.
(MONDO)
Cela priča o pokušaju političkih protivnika da, u jesen 2004, uz pomoć otrova likvidiraju budućeg lidera „narandžaste revolucije” bila je obična predizborna podvala.
To tvrdi Larisa Čeredničenko, načelnik odseka za nadzor istrage krivičnih dela u Državnom tužilaštvu Ukrajine.
Pomenuta u svom izveštaju nadležnima navodi i da su Juščenkovo „trovanje” smislili neki od najviših rukovodilaca sadašnje predsedničke administracije, a možda i predsednikova supruga lično, prenosi "Politika".
Čeredničenkova je izveštaj bazirala na svedočenju Davida Žvanije, poreklom Gruzijca, političara i biznismena i, svojevremenog, finansijera Juščenkove partije Naša Ukrajina.
U svedočenju pred specijalnom komisijom Vrhovne rade (parlamenta) Ukrajine Žvanija je izjavio da su iz medicinske dokumentacije ukradeni uzorci Juščenkove krvi kako bi se onemogućila uporedna analiza koja bi pokazala da u krvi nije bilo primesa dioksina.
„U septembru-oktobru 2004. od obolelog (Juščenka) su uz asistenciju austrijskih lekara uzeti uzorci krvi. Ali oni nisu ispitivani ni u Ukrajini ni u bilo kojoj drugoj evropskoj državi. Uzorci su tajno dostavljeni u SAD gde su ih obogatili dioksinom a potom, u saradnji sa američkim tajnim službama, vratili u Austriju.
To su oni isti uzorci koje su rukovodioci austrijske klinike „Rudolfinerhaus” poslali potom na ispitivanje da bi se dokazalo prisustvo dioksina”, izjavio je Žvanija.
Dalje provere transkripta telefonskih razgovora, koji su mogli biti dovedeni u vezu sa celim slučajem, istražnim organima su ukazale i na izvesnu žensku osobu koja sebe naziva – Marta. Novinari su vrlo brzo to ime povezali sa Juščenkovom suprugom Katarinom koja je svojevremeno bila zaposlena u američkom Stejt departmentu.
Katarina Juščenko je, međutim, oštro odbacila svaku mogućnost da je „trovanje” njenog muža nameštaljka. Ona tvrdi da se u to vreme za pomoć obraćala svakome koga je poznavala u Evropi i SAD. „To sam morala da radim u tajnosti, da skrivam podatke, bojala sam se svega i svačega. Taj period pamtim kao najružniji san”, objašnjava.
Činjenica je da do danas nije utvrđen tačan uzrok Juščenkove bolesti koja se najviše manifestovala velikim promenama na njegovom licu. Zvanična verzija glasila je da je otrovan tokom večere u jednom suši baru u Austriji, i da su za to odgovorne strane tajne službe, pre svih – ruska. Takođe, nije čudno što se ta priča ponovo poteže u ovome trenutku, pošto u Ukrajini u januaru 2010. predstoje novi predsednički izbori.
Nema sumnje da je predizborna kampanja već krenula i sigurno neće biti nimalo nežna. Međusobne optužbe političkih protivnika i ranije su bile sastavni deo izbornog folklora u Ukrajini. Uostalom, Juščenko je 2004. i te kako zdušno eksploatisao priču o svom trovanju što mu je donelo podosta poena i kod kuće i na zapadu kontinenta. Ovaj put njegove šanse da opstane na čelu države samo su teoretske, ipak, kako se čini, protivnici mu ovaj put neće dozvoliti da barem za trenutak podigne glavu.
(MONDO)
