Tri od ukupno pet članova Norveškog Nobelovog komiteta u početku su bili protiv dodele ovogodišnje Nobelove nagrade za mir američkom predsedniku Baraku Obami, mada su na kraju promenili mišljenje.
Tri od ukupno pet članova Norveškog Nobelovog komiteta u početku su bili protiv dodele ovogodišnje Nobelove nagrade za mir američkom predsedniku Baraku Obami, mada su na kraju promenili mišljenje, piše norveški list "VG".
Predstavnica Norveške partije progresa (FRP) Inger-Mari Iterhorn, konzervativna političarka Kasi Kulman Five i socijalista Ogut Vale u početku su bile protiv toga da se jedna od najprestižnijih nagrada na svetu dodeli novom američkom predsedniku.
Najnepopustljivija je bila Iterhornova koja nije bila sigurna da će Obama uspeti da ostvari spoljnjopolitičke ciljeve zbog problema sa kojima se suočava u unutrašnjoj politici i koja je smatrala da je prerano da mu se dodeli ova nagrada zato što je postao predsednik SAD pre samo devet meseci.
Valeova je listu "VG" kazala da je očekivala dužu raspravu, naročito o ratu u Avganistanu koji je, po njenom mišljenju, najsporniji.
Za dodelu Nobelove nagrade za mir Obami najviše se zalagao predsednik Norveškog Nobelovog komiteta, laburista Torbjern Jagland, koga je snažno podržala koleginica iz stranke Sisel Renbek.
"Proces dodele Nobelove nagrade za mir protekao je potpuno normalno i odluka je (na kraju) bila jednoglasna", rekao je listu "VG" bivši norveški premijer i bivši predsednik norveškog parlamenta, koji već danima od javnih kritika brani odluku da se nagrada dodeli Obami.
Norveški Nobelov komitet je objasnio da je američkom predsedniku dodelio Nobelovu nagradu za mir zbog "izuzetnih napora koje ulaže u promovisanje međunarodne diplomatije i saradnje među narodima", naročito ističući njegovu viziju i zalaganje za "svet bez nuklearnog oružja".
Nobelov komitet je takođe objasnio da je zahvaljujući Obami stvorena "nova klima" u međunarodnoj politici.
(Tanjug)
Predstavnica Norveške partije progresa (FRP) Inger-Mari Iterhorn, konzervativna političarka Kasi Kulman Five i socijalista Ogut Vale u početku su bile protiv toga da se jedna od najprestižnijih nagrada na svetu dodeli novom američkom predsedniku.
Najnepopustljivija je bila Iterhornova koja nije bila sigurna da će Obama uspeti da ostvari spoljnjopolitičke ciljeve zbog problema sa kojima se suočava u unutrašnjoj politici i koja je smatrala da je prerano da mu se dodeli ova nagrada zato što je postao predsednik SAD pre samo devet meseci.
Valeova je listu "VG" kazala da je očekivala dužu raspravu, naročito o ratu u Avganistanu koji je, po njenom mišljenju, najsporniji.
Za dodelu Nobelove nagrade za mir Obami najviše se zalagao predsednik Norveškog Nobelovog komiteta, laburista Torbjern Jagland, koga je snažno podržala koleginica iz stranke Sisel Renbek.
"Proces dodele Nobelove nagrade za mir protekao je potpuno normalno i odluka je (na kraju) bila jednoglasna", rekao je listu "VG" bivši norveški premijer i bivši predsednik norveškog parlamenta, koji već danima od javnih kritika brani odluku da se nagrada dodeli Obami.
Norveški Nobelov komitet je objasnio da je američkom predsedniku dodelio Nobelovu nagradu za mir zbog "izuzetnih napora koje ulaže u promovisanje međunarodne diplomatije i saradnje među narodima", naročito ističući njegovu viziju i zalaganje za "svet bez nuklearnog oružja".
Nobelov komitet je takođe objasnio da je zahvaljujući Obami stvorena "nova klima" u međunarodnoj politici.
(Tanjug)
