Neke je nasmrt izbo, neke je zadavio, a jednu devojku je ovaj monstrum prvo silovao pa ubio. Samo je jedna uspela da preživi.
Ričard Spek bio je jedan od najstrašnijih masovnih ubica u američkoj istoriji. Nacija je bila užasnuta kada se saznalo da je ovaj čovek za samo jednu noć ubio osam medicinskih sestara. Bilo je to 1966. godine.
Ali, krenimo redom.
Ričard Bendžamin Spek rođen je 1941. u jednom malom gradu u državi Ilinois. Roditelji su mu bili religiozni i bili su od onih ljudi koji su potpuno apstinirali od svakog vida alkohola. Kada je imao samo 6 godina, njegov život se okrenuo za 180 stepeni. Te 1947., njegov 53-godišnji otac je umro od srčanog udara. Kada se njegova majka nekoliko godina kasnije ponovo udala, Spekov novi očuh bio je potpuna suprotnost njegovom ocu. Očuh mu je bio putujući trgovac sa dugogodišnjim kriminalnim dosijeom. Pio je i verbalno zlostavljao mladog Speka. Sa novom porodicom, Spek se preselio u Ist Dalas u Teksasu, gde su često menjali dom, živeći najčešće u siromašnijim četvrtima grada.
Spek je tokom celog školovanja bio siromašan. Odbio je da nosi naočare koje su mu bile potrebne i nije želeo da govori na času zbog anksioznosti. Ponavljao je osmi razred i na kraju napustio drugo polugodište u prvoj godini srednje škole. Do tada je Ričard Spek je usvojio očuhovu ljubav prema alkoholu pa se opijao skoro svaki dan. I pored toga, uspeo je da radi nekoliko poslova. Čak se i oženio nakon što je 15-godišnja devojčica, koju je upoznao na državnom sajmu u Teksasu, zatrudnela sa njim. Međutim, i dalje je imao problema sa zakonom. Bio bi uhapšen 41 put pre 24. godine.
Spekova supruga, Širli Maloun, navodno je živela u strahu od njega. Rekla je da ju je Spek često silovao preteći joj nožem i da je želeo seks četiri do pet puta dnevno.
“Kada Spek pije, potući će se ili će pretiti bilo kome. Sve dok ima nož ili pištolj. Kad je trezan ili nenaoružan, bio je manji od makovog zrna”, rekao je jednom prilikom službenik zadužen za njegovu uslovnu slobodu.
Postao je pravi kriminalac – pljačkao je, krao, varao i napadao ljude. Primera radi, 1965. Spek je nožem za rezbarenje od 40 i nešto napao ženu na parkingu kod njene zgrade. Iako je pobegla, Spek je uhapšen i osuđen na 16 meseci zatvora. Na kraju je pušten posle šest meseci. Uplašena za svoj život, Spekova supruga podnela je zahtev za razvod i preuzela puno starateljstvo nad njihovim detetom. Nakon što se vratio u rodni grad da živi sa sestrom, ubio je muškarca u tuči u baru, ukrao automobil i opljačkao prodavnicu, zatim provalio u kuću 65-ogodišnje žene, mučio je i silovao. Spek je nakon toga ubio 32-godišnju konobaricu koja je radila u jednom baru. Nakon što je ispitan za ovo ubistvo, Spek je napustio grad i preselio se sa još jednom od svojih sestara u Čikago.
Do jula te godine Spek je pokušao da se zaposli na brodu u okviru Nacionalne pomorske unije. Tu je ostao pet dana čekajući zadatak. Za to vreme počinio je najgnusniji zločin.
Tog 12. jula Spek je saznao da je na njegovu poziciju došao neko drugi. Onako besan otišao je da se napije.
Dok se opijao, Spek je upoznao Elu Mej Huper, 53-godišnju ženu koja je provela dan pijući u istim tavernama kao i on. A onda ju je uz pretnju nožem doveo u svoju sobu gde ju je silovao i ukrao njen pištolj. Naoružan, Spek je krenuo da luta ulicama Čikaga. Nakon jednog kilometra, naišao je na gradsku kuću koja je funkcionisala kao studentski dom za devet medicinskih sestara koje su radile u lokalnoj bolnici. Spek je provalio kroz prozor doma u 23 sata i krenuo ka spavaćim sobama.
Prvo je pokucao na vrata filipinske medicinske sestre Korazon Amurao (23) a onda nju i njene kolege studente koji su došli sa Filipina - Merditu Gargulo (23) i Valentinu Pasion (23) uveo u sledeću sobu u kojoj su spavale američke studentkinje Patriša Matusek (20), Pamela Vilkening (20) i Nina Jo Šmale (24). Spek ih je probudio a potom vezao svih šest devojaka.
Korazon Amurao, jedina koja je preživela kasnije je svedočila:
“Amerikanke su nam rekle da mu manje-više moramo verovati. Možda ako budemo mirne i tihe, možda se i on bude tako ponašao. Razgovarao je sa svima nama, činilo se da je miran i to je dobar znak.”
Nažalost Spek je ubrzo pokazao svu svoju surovost. Jednu po jednu je izvodio iz sobe, a zatim svaku od od žena ili izbo nasmrt ili zadavio.
Amurao je rekla da niko od njenih prijateljica nije vrištala dok su ih vodili iz sobe, ali je kasnije čula njihove prigušene krike.
Dok joj je Spek bio okrenut leđima, Amurao se podvukla ispod kreveta u sobi. Usred ovog pokolja, dve druge studentkinje koje su živele u domu stigle su kući. Prvo je došla Suzane Faris (21), koju je Spek nasmrt izboo u hodniku na spratu dok je išla do svoje sobe.
Druga je bila Mari An Džordan (20), koju je Spek takođe ubio pri ulasku u kuću. Na kraju je došla Glorija Džejn Davi (22), koju je dovezao dečko. Bila je jedina žena koju je Ričard Spek silovao pre nego što ju je zadavio.
Verovatno je zbog sve te zbrke oko dolazaka novih devojaka Spek smetnuo s uma koliko je zapravo žena vezao, jer je potpuno zaboravio na Amurao. Ona je ostala skrivena ispod kreveta do 6 ujutru. Ostala je dakle skrivena čak nekoliko sati nakon što je Spek izvršio poslednje ubistvo.
Iako je Spek pobegao, lako su ga identifikovali nakon što je posle nekoliko dana otišao u bolnicu gde je doktor primetio njegovu tetovažu o čemu je već čitao u novinama. Speku je suđeno za ubistva nakon što ga je veće psihijatara koje su odabrali i njegova odbrana i tužilaštvo ocenilo kao uračunljivog. Tokom suđenja, koje je počelo 3. aprila 1967., Spek je tvrdio da se ne seća ubistava, što nije smetalo tužilaštvu jer su već imali svedoka spremnog da ga identifikuje. Amurao se pojavila u sudnici, stala direktno ispred Ričarda Speka, pokazala na njega, gotovo mu dodirnuvši grudi, i rekla: "Ovo je taj čovek." Tužilaštvo je takođe pronašlo otiske prstiju na mestu zločina koji se poklapaju sa Spekovim. Suđenje Speku bilo je nacionalna senzacija.
Bio je to jedan od prvih slučajeva u američkoj istoriji 20. veka da je neko nasumično ubio toliko ljudi. Posle samo 45 minuta većanja, porota se vratila sa osuđujućom presudom za Speka.
Prvobitno mu je izrečena smrtna kazna, ali je to smanjeno na doživotni zatvor 1971. godine, kada je Vrhovni sud presudio da su ljudi koji se protive smrtnoj kazni neustavno isključeni iz porote. Tokom svog boravka u zatvoru tamo, redovno su ga hvatali kako kod sebe ima ili drogu ili alkohol. Nadimak “čovek ptica“ dobio je jer je držao par vrabaca koji su mu uleteli u ćeliju. Godine 1996. anonimni advokat u javnost je pustio bizarni video snimak Speka iz 1988. godine.
U videu, Spek, noseći svilene gaćice i sa grudima nalik ženskim, koje je obio uz pomoć prošvercovanih hormonskih tretmana, izvodi oralni seks sa drugim zatvorenikom, dok oboje uzimaju velike količine kokaina. U jednom trenutku, zatvorenik iza kamere je pitao Speka zašto je ubio osam medicinskih sestara, na šta je on samo odgovorio – to jednostavno nije bila njihova noć. I nasmejao se.
Ričard Spek je umro 5. decembra 1991., uoči svog 50. rođendana, od srčanog udara.
(MONDO)
