Devetogodišnje prepirke oko internih reformi u Evropskoj uniji okončavaju se današnjim stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma.
Put do ovog dokumenta bio je pun prepreka.
Njegovim usvajanjem Unija je spasla najvažnije odredbe Ustava EU, koji je doživeo neuspeh nakon referenduma u Francuskoj i Holandiji 2005. godine.
Irci, koji su se prvobitno usprotivili ovom dokumentu, u drugom pokušaju su, na referendumu, pre svega zbog globalne ekonomske krize ipak pristali na njegovu primenu.
Kada su šefovi država ili vlada zemalja članica Unije 2000. godine, nakon četvorodnevne rasprave, dogovorili sporazum iz Nice, bilo je već jasno da taj dokument neće biti dovoljan nakon širenja, jer EU tim dokumentom nije bila dovoljno pripremljena za prijem 12 novih članica.
Godinu dana kasnije, na samitu u Lakenu, usvojena je odluka o izradi novog evropskog ustava, sa ciljem da Unija postane demokratičnija, transparentnija i efikasnija.
Juna 2004. EU je usvojila tekst Ustava, a godinu dana kasnije referendum u Francuskoj i Holandiji sprečio je njegovu primenu.
Tek pod predsedavanjem Nemačke pošlo je za rukom 2007. da se ponovo podstakne proces oko usvajanja Ustava.
Berlinska izjava otvorila je put ka novim pregovorima o reformskom dokumentu, a cilj je bio da se spase što više supstance Ustava.
Tako se odustalo od naziva Ustav i prešlo se na Sporazum, kako bi se izbeglo održavanje daljih referenduma.
Juna 2007. šefovi vlada i država EU dogovorili su novi reformski sporazum, a najsporniji deo bio je do poslednjeg časa nova raspodela glasova u savetu ministara.
Tek nakon dogovora oko komplikovanog prelaznog rešenja Poljska je dala pristanak da se okonča rad na ovom dokumentu, koji je 13. decembra 2007. potpisan u Lisabonu.
Potom su Irska i Češka usporile primenu ovog dokumenta - Irska zbog negativnog ishoda referenduma, a Češka je zahtevala izuzetak od Povelje o osnovnim pravima.
Stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma EU je dobila i dve nove funkcije - visokog predstavnika za spoljnu politiku i predsednika Saveta EU.
Sa Ketrin Ešton, kao budućom šeficom diplomatije EU, i Hermanom van Rompejom kao predsednikom, EU je dobila dva šire nepoznata lica na političkoj sceni koja treba da zastupaju Uniju.
(Tanjug)
Put do ovog dokumenta bio je pun prepreka.
Njegovim usvajanjem Unija je spasla najvažnije odredbe Ustava EU, koji je doživeo neuspeh nakon referenduma u Francuskoj i Holandiji 2005. godine.
Irci, koji su se prvobitno usprotivili ovom dokumentu, u drugom pokušaju su, na referendumu, pre svega zbog globalne ekonomske krize ipak pristali na njegovu primenu.
Kada su šefovi država ili vlada zemalja članica Unije 2000. godine, nakon četvorodnevne rasprave, dogovorili sporazum iz Nice, bilo je već jasno da taj dokument neće biti dovoljan nakon širenja, jer EU tim dokumentom nije bila dovoljno pripremljena za prijem 12 novih članica.
Godinu dana kasnije, na samitu u Lakenu, usvojena je odluka o izradi novog evropskog ustava, sa ciljem da Unija postane demokratičnija, transparentnija i efikasnija.
Juna 2004. EU je usvojila tekst Ustava, a godinu dana kasnije referendum u Francuskoj i Holandiji sprečio je njegovu primenu.
Tek pod predsedavanjem Nemačke pošlo je za rukom 2007. da se ponovo podstakne proces oko usvajanja Ustava.
Berlinska izjava otvorila je put ka novim pregovorima o reformskom dokumentu, a cilj je bio da se spase što više supstance Ustava.
Tako se odustalo od naziva Ustav i prešlo se na Sporazum, kako bi se izbeglo održavanje daljih referenduma.
Juna 2007. šefovi vlada i država EU dogovorili su novi reformski sporazum, a najsporniji deo bio je do poslednjeg časa nova raspodela glasova u savetu ministara.
Tek nakon dogovora oko komplikovanog prelaznog rešenja Poljska je dala pristanak da se okonča rad na ovom dokumentu, koji je 13. decembra 2007. potpisan u Lisabonu.
Potom su Irska i Češka usporile primenu ovog dokumenta - Irska zbog negativnog ishoda referenduma, a Češka je zahtevala izuzetak od Povelje o osnovnim pravima.
Stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma EU je dobila i dve nove funkcije - visokog predstavnika za spoljnu politiku i predsednika Saveta EU.
Sa Ketrin Ešton, kao budućom šeficom diplomatije EU, i Hermanom van Rompejom kao predsednikom, EU je dobila dva šire nepoznata lica na političkoj sceni koja treba da zastupaju Uniju.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.