• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

HOROR KOJI RUSI PAMTE - PUTIN JE BIO BESAN! 118 mornara na dnu mora, porodice očajne, a on na odmoru! "SVI SU MRTVI"

"Nije znao kako da se nosi s tim i zato je pokušao da izbegne da se bavi time. Norvežani i drugi zvali su nudeći pomoć. Ali, on nije želeo da otkriju da su svi mrtvi, pa je samo odbio pomoć - što je, naravno, celu situaciju pogoršalo".

putin,-podmornica.jpg Izvor: Profimedia

U avgustu 2000. godine ruska nuklearna podmornica Kursk napustila je luku iznad ruskog Arktičkog kruga zbog mornaričkih vežbi na Barencovom moru. Nedugo nakon polaska, jedno od torpeda na brodu eksplodiralo je u cevi, usmrtivši većinu od 118 članova posade i poslalo olupinu, zajedno s 23 preživela, na morsko dno.

I pored toga što se desilo predsednik Vladimir Putin nastavio je letovanje na Crnom moru i više od nedelju dana nije dao izjavu o Kursku.

U olupini podmornice 23 muškarca su se zabarikadirala u poplavljenom zadnjem odeljenju i čekala spas koji nikad nije stigao. Tek devet dana nakon incidenta, 21. avgusta, tim britanskih i norveških ronilaca pristupio je plovilu i pronašao celu posadu mrtvu. U svojoj knjizi "Putinov narod" koja istražuje Putinov uspon, novinarka Ketrin Belton, nekada bliska ruskom predsedniku, kaže da je novopečeni vođa bio paralizovan strahom u vreme kada se desila katastrofa s Kurskom, ali i da je bio besan zbog načina na koji je televizija ukazivala na njegov neodlučan odgovor, piše RSE.

"Nije znao kako da se nosi s tim i zato je pokušao da izbegne da se bavi time. Norvežani i drugi zvali su nudeći pomoć. Ali on nije želeo da otkriju da su svi mrtvi, pa je samo odbio pomoć - što je, naravno, celu situaciju pogoršalo", citirala je Belton bivšeg Putinovog saradnika.

Možda će vas zanimati

Kada je Klintonova digitalna biblioteka 29. avgusta 2019. deklasifikovala čitavu arhivu transkripata u kojima su snimljeni telefonski pozivi i privatni razgovori između članova Klintonove administracije i ruskog predsednika Vladimira Putina saznalo se da su dva predsednika vrlo otvoreno razgovarali o ovoj tragediji. U septembru 2000. Klinton i Putin su počeli sastanak u Njujorku diskusijom o posledicama koje su izazvane potonućem podmornice Kursk, u kojoj je poginulo svih 118 mornara.

TRANSKRIPT

Klinton -Žao mi je zbog svega što ste prošli sa gubitkom Kurska. Kada se ovako nešto desi, ljudi širom sveta se identifikuju sa žrtvama i njihovim porodicama, ali ja sam se identifikovao sa vama. Siguran sam da ste morali da se nosite sa raznim premišljanjima. To se uvek dešava. Posle Oklahoma Sitija, mnogo ljudi je pitalo da li je zgrada dobro zaštićena i da li smo pustili teroriste u zemlju. Moje sažaljenje je upućeno ka ljudima koji su na dnu mora , ali naravno i na sve ostale.

Putin -Ovde nije bilo dobre opcije za mene. Bio sam uhvaćen između loših opcija i gorih opcija. Neki ljudi su mi rekli da sam pustio malu podmornicu da odmah ode tamo i barem da sam odmah pokušao da ih spasem, moj rejting bi porastao. Ne možete dozvoliti da tako nešto bude vođeno odnosima s javnošću. Morate dati prioritet stvarnom spasavanju ljudi. Cenim vašu iskrenu podršku. Koliko god čudno izgledalo, ankete koje su kasnije bile u stvari otkrivaju da incident nije uticao na moj rejting. Ali moj veliki strah je da bi se tako nešto moglo ponoviti.

Klinton -Sada radimo u drugačijem okruženju. Ako zgrada eksplodira u Moskvi, to je kao da su umešani naši rođaci. Ili ako su ljudi u Mozambiku zbog poplava morali da se sklone na drveće. Na mnogo načina, ovo je dobra stvar. Podseća nas na humanost drugih. To otežava mržnju. Ali to takođe ponekad otežava lideru da uradi pravu stvar jer se generišu sva ova snažna osećanja.

Putin - Osećali smo se nemoćni tokom cele ove katastrofe. Izgleda da je, kao što se i mislilo, cela posada umrla u roku od 60 ili 90 sekundi. Nismo mogli da kažemo rođacima, ali u trupu je bila izduvana rupa široka oko dva metra koja je poplavila prva tri dela podmornice. Nisam čak ni siguran kako možemo da izvučemo tela. U tim vodama ima dosta bakalara, na kostima možda neće biti mesa. Pokušali smo da zaustavimo sav ovaj bes, ali neki ljudi su čudni, i samo su ga pothranjivali dodatno. To je nešto neizbežno.

Možda će vas zanimati

Dva dana nakon sastanka sa predsednikom Klintonom, Vladimir Putin je dao intervju voditelju CNN-a Lariju Kingu. King je pitao ruskog predsednika šta se dogodilo sa Kurskom.

"Potonuo je", rekao je Putin sa osmehom. Taj izraz lica od tada proganja predsednika.

U stvari, Putin je Kingu rekao nešto više o katastrofi podmornice (ponovivši nekoliko stvari koje je privatno rekao Billu Klintonu). Na pitanje šta je mogao da uradi drugačije, ruski predsednik je rekao da bi "otkazao radne sastanke" koje je imao u Sočiju i da bi "drugačije postupio" jer su njegove akcije "iskorišćene za određene napade i za podrivanje same izvršne vlasti, koja je suštinski loša i štetna za državu"-

Da se podsetimo, 12. avgusta 2000. godine, na dan kada je Kursk potonuo, Putin je otišao na odmor u Soči. Predsednik je sledećeg dana obavešten o katastrofi, ali javnosti je saopšteno tek 14. avgusta. Putin je odmor završio tek 18. avgusta, kada je otputovao na Krim (još uvek pod suverenitetom Ukrajine) na neformalni sastanak sa liderima zemalja koje predstavljaju Zajednicu nezavisnih država. Zbog nesreće u Barencovom moru, samit je prekinut i Putin se posle samo nekoliko sati vratio u Moskvu. Istog dana je objasnio da je želeo da odmah otputuje na mesto katastrofe, ali se uzdržao jer, kako je rekao, visoki državni zvaničnici se više mešaju nego što pomažu.

Ruske vlasti nisu zvanično priznale smrt posade podmornice Kursk do 22. avgusta, iako su tu informaciju imale još 14. avgusta, rekao je zamenik premijera Ilja Klebanov, koji je predvodio vladinu komisiju koja je istraživala nesreću. Uprkos ovim obaveštajnim podacima, Putin je 16. avgusta rekao da mornarica čini sve što može da spase posadu. Još 20. avgusta, na sastanku sa episkopima Ruske pravoslavne crkve, predsednik je ponovio ove tvrdnje: "Mornari čine sve što mogu da spasu svoje saborce. Nažalost, nismo mi, već događaji koji određuju ishod, ali ćemo učiniti sve što je u našoj moći do poslednjeg trenutka da spasemo sve one koji mogu biti spaseni. Borićemo se za svaki život i nadamo se najboljem."

Putin je 22. avgusta potpisao izvršnu uredbu kojom je proglasio dan žalosti zbog nesreće u Barencovom moru. Istog dana je odleteo u oblast Murmansk i posetio grad Viđajevo kako bi se sastao sa porodicama članova posade Kursk, od kojih su se mnogi još nadali da će neki od mornara biti spaseni. U privatnom razgovoru sa rođacima u razgovoru snimljenom novinarskim mikrofonom, Putin je po prvi put otkrio da je šteta koju je pretrpela podmornica ostavila "veoma veliku rupu“ u brodskom trupu. Ovo je kasnije objavio list "Komersant".

Možda će vas zanimati

Transkript Putinovog razgovora sa Bilom Klintonom, sa koga je skinuta oznaka tajnosti, sugeriše da je ruski predsednik već neko vreme znao da je većina mornara umrla, ali je čekao da otkrije ovu informaciju.

"Nismo mogli da kažemo porodicama mornara, ali u trupu je izduvana rupa široka oko dva metra koja je poplavila prva tri dela podmornice", rekao je Putin Klintonu, jasno misleći na dane pre svog puta u Viđajevo.

Putin je 26. avgusta posthumno odlikovao članove posade Kurska i naručio spomen obeležje u njihovu čast.

Drugog septembra 2000. televizijska mreža ORT emitovala je poslednju emisiju večernjeg informativnog programa Sergeja Dorenka. Dorenko je celu emisiju posvetio katastrofi u Kursku, oštro kritikujući ponašanje predsednika tokom spasilačke akcije. Nakon toga, Dorenko je skinut sa programa i otpušten.

Tri dana kasnije (neposredno pre nego što se Putin sastao sa Klintonom u Njujorku), ruski oligarh Boris Berezovski javno je apelovao na ruskog predsednika, rekavši da mu je naređeno da proda svoj udeo od 49 odsto u ORT-u.

"Prošle nedelje, visoki zvaničnik u vašoj administraciji mi je postavio ultimatum: ili da prebacim moje akcije ORT-a vladi u roku od dve nedelje ili ću ići stopama Gusinskog – što se očigledno odnosi na zatvor Butirka. Razlog za predlog je vaše nezadovoljstvo kako je ORT izveštavao o događajima u vezi sa nesrećom podmornice Kursk. Vaš predstavnik mi je rekao da - predsednik sam želi da upravlja ORT-om", rekao je Berezovski u svom otvorenom pismu.

Na kraju svog pisma Putinu, Boris Berezovski je rekao da će ORT poveriti "novinarima i drugim predstavnicima kreativne inteligencije". U stvarnosti, međutim, TV mreža je završila pod kontrolom države.

(MONDO)

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 8

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

ДушанЈ

Шта је он могао да учини ? Ништа ! Можда да нареди да се лоцира место где је подморница потонула и да упути спасиоце на то место, ако су у питању међународне воде. А, ако је локација проблематична онда ту нема помоћи !

....

@ДушанЈ ma mukica

Napapiri

Nije znao kako da se nosi sa tim(predsednik drzave),pa se jednostavno nije ni bavio,nego je nastavio letovanje!!!!

MONDO REPORTAŽA