KINA NEMA MILOSTI - ZA OVO SLEDI ROBIJA ILI SMRTNA KAZNA! Neverovatna priča o milionima, švercu i UBISTVU!

Ovo je priča velikoj pandi. Priča o njoj je usko vezana za priču o Kini. Ona je jedan od simbola ove moćne zemlje sa istoka i za nju ima višestruki značaj. Pre nego što uđemo u to, da razjasnimo - panda je medved. Da, bilo je naučnika koji su je svrstavali u rakune, ali to samo zato jer velika panda i njen bliski rođak crvena panda imaju karakteristike kako medveda, tako i rakuna. Jedna analiza DNK je pokazala da su velike pande sličnije medvedima, dok su crvene pande sličnije rakunima.

Svi mladunci rođeni u inostranstvu vlasništvo su Kine i obično se vraćaju u Kinu kako bi nastavili program uzgoja u zatočeništvu. Ali broj rođenih u zoološkim vrtovima je prilično nizak. Bil Mekši sa Smitsonian instituta je rekao da pande u divljini imaju manje problema sa parenjem ili razmnožavanjem.

Zoološki vrtovi ne mogu oponašati ove uslove. Pošto su džinovske pande usamljene životinje, smeštene su odvojeno osim nekoliko dana u godini, kada je ženka spremna za parenje. Pošto u zatočeništvu nema izbora partnera, prirodno parenje je retko. Većina porođaja u zatočeništvu je rezultat veštačke oplodnje. Ali slanje pandi u inostrane zoološke vrtove ima i diplomatski značaj.

Na primer, novo kućište za pande u berlinskom zoološkom vrtu otvoreno je neposredno uoči samita G20 u Hamburgu 2017. Otvaranju su prisustvovali nemačka kancelarka Angela Merkel i kineski predsednik Si Đingping. Događaj je protumačen kao signal Kine da podržava Nemačku kao konkurenta Sjedinjenim Državama za liderstvo u zapadnom svetu. Najava Kine iz 2012. da će poslati četiri pande u kanadske zoološke vrtove u Torontu i Kalgariju bila je povezana sa uspešnim trgovinskim pregovorima, posebno u vezi sa Sporazumom o zaštiti stranih investicija nakon skoro 20 godina pregovaranja. Prijem dve pande u Edinburškom zoološkom vrtu 2011. bio je povezan sa trgovinskim sporazumima vrednim milijarde dolara.

Veruje se da ovakva vrsta diplomatije, koja uključuje pande, datira još iz 7. veka, kada je carica Vu Zetien poslala par pandi kao poklon Japanu. U 20. veku Mao Cedong je prihvatio strategiju, poklanjajući pande komunističkim državama. Kada je Ričard Nikson otišao u Kinu 1972. godine, Deng Sjaoping mu je poklonio dve pande. Kina koristi pande da poboljša svoj imidž i produbi odnose sa državama koje su u stanju da je snabdevaju vrednim resursima i tehnologijom. Ovo je prikladno opisano kao vežba “meke moći“. Drugo, od razornog zemljotresa u Sečuanu 2008. godine, Kina je koristila kredite za pande da plati lokalne napore za očuvanje, popravi oštećene objekte za očuvanje pandi i sprovede istraživanje džinovskih pandi.

Za zoološke vrtove, držanje pandi je skup posao.

Uzmite u obzir troškove zoološkog vrta Adelejd, čak i sa saveznom vladom, koja pokriva godišnju naknadu za iznajmljivanje pandi od milion australijskih dolara. Od samog početka, zoološki vrt je ušao u velike dugove kako bi izgradio specijalizovani ograđeni prostor za pande (po ceni od oko 8 miliona australijskih dolara). Briga o svakoj pandi takođe košta stotine hiljada dolara godišnje. Pande su najskuplje životinje za držanje u zoološkom vrtu, koštaju oko pet puta više od slona, piše BBC.

Sama hrana je logistička glavobolja. Džinovske pande nisu biološki predodređene da budu biljojedi, ali su iz nekog razloga razvile želju za bambusom pre oko 6.000 godina, pa su prestale da jedu raznovrsnu ishranu, uključujući i meso. Bambus, međutim, ima malo hranljivih materija i teško se vari, što znači da pande moraju mnogo da jedu, a zatim da se odmaraju. Svakog dana odrasla panda može da pojede oko 12 kilograma svežeg bambusa – a pošto su izbirljivi tokom jela, treba im dati više nego duplo više od te količine.

Sve ovo znači da se panda mora tretirati kao poslovni predlog. Da li će biti povraćaj uloženih sredstava? Da li će njihov trošak biti opravdan dodatnim posetiocima koje privlače u zoološki vrt?

Zoološki vrt Adelejd je imao velika očekivanja koja su brzo propala. Kao i u drugim zoološkim vrtovima, došlo je do velikog početnog porasta poseta, ali se do 2010. broj posetilaca vratio na nivoe pre pande. Bilo je jasno da Funi i Vang Vang neće dodati 600 miliona australijskih dolara privredi Južne Australije tokom jedne decenije, kako se predviđalo. U prvoj godini, pokazuju istraživanja, doneli su samo 28 miliona australijskih dolara. Međutim, ako bi se pojavila beba panda; to bi značajno poboljšalo njihovu privlačnu vrednost.

Stoga je lako shvatiti zašto neki nazivaju pande "belim slonovima".

Koliko panda znači Kini govori i podatak da za ubistvo ove životinje možete provesti u zatvoru i više od 10 godina. Da bi zaštitu džinovskih pandi i drugih divljih životinja stavila pod zakon, kineska vlada je stavila zaštitu retkih životinja i biljaka u Ustav. Urađen je i donesen set zakona, kao što su Zakon o šumama, Zakon o zaštiti divljači, Zakon o zaštiti životne sredine. Stalni komitet Narodnog kongresa usvojio je 1987. godine amandman na Krivični zakon, rekavši da “krijumčare džinovskih pandi čeka kazna od najmanje 10 godina zatvora i konfiskacija imovine; u slučaju dodatno otežavajućih okolnosti biće osuđeni na doživotnu kaznu zatvora ili će se primeniti čak i smrtna kazna uz potpunu konfiskaciju imovine“.

(MONDO)