U južnom delu Brazila, grad Guarapari je prava turistička atrakcija zbog belog peska na plažama, koje mnogi posećuju uprkos radioaktivnosti.
Glavni krivac za "navalu" turista je doktor Silva Melo, koji je 1972. godine tvrdio da će "valjanje" u pesku blagotvorno da deluje na bolesti poput artritisa i raka.
Ovaj priobalni grad je veoma popularan i među domaćim stanovništvom, koje ovde ulaže u vikendice i kuće na moru. I sve to uprkos činjenici da su plaže tj. pesak radioaktivni.
Ovo nije neobičan fenomen na brazilskim plažama koje se protežu uz Atlantik severno od Rio de Žaneira, ali one nisu poznate kao ova. Iako mnogi na pojam "radioaktivnog" pomišljaju na katastrofe poput Černobilja, treba podsetiti da postoje velike nijanse i da nije svaka radijacija rezultat ljudskog delovanja.
O ČEMU SE ZAISTA RADI
Austrijski naučnik Karl Auer je krajem 19. veka primetio da pesak s ovih plaža sadrži monazit, fosfatni mineral koji uključuje radioaktivni uranijum i torijum. Treba napomenuti da su rudnici monazita bili nosioci brazilske industrije pre Drugog svetskog rata, nakon kojeg rudarstvo preuzimaju Australija i Južna Afrika.
S obzirom na ovaj podatak, prva je pomisao da su ove plaže napuštene, bez kupača i turista. Međutim, stvarnost je u potpunosti drugačija, a za sve je kriv doktor Melo koji je podsticao ljude da legnu u pesak ili da se čak zatrpavaju njim, tvrdeći da blagotvorno deluje na razne bolesti.
Kada je plaža postala hit koji se reklamira čak i na brazilskim reklamama, zaposleni iz Brazilske nuklearne agencije počeli su da mole ljude da ne ostaju dugo na plaži jer gama-zračenje može da prodre u telo i da prouzrokuje kancer. Potom su predložili da se pesak koji ima visoku koncentraciju monazita ukloni, a trošak nastao uklanjanjem bio bi kompenzovan prodajom minerala.
Za sada je sve kao pre: turisti dolaze i valjaju se po pesku.
Smatra se da su dan ili dva provedeni ovde relativno bezopasni, ali svaka poseta je definitivno na sopstvenu odgovornost.
(MONDO/Punkufer)
