HAVARIJA KOJA JE IZAZVALA NAJVEĆU KATASTROFU U EVROPI: Radicija je bila jednaka kao 200 bombi bačenih na Hirošimu! | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

FOTO

HAVARIJA KOJA JE IZAZVALA NAJVEĆU KATASTROFU U EVROPI: Radicija je bila jednaka kao 200 bombi bačenih na Hirošimu!

Autor Aleksandar Nastevski
Autor Aleksandar Nastevski

Sovjetska nuklearna elektrana prouzrokovala je 1986. godine najtežu mirnodopsku nuklearnu katastrofu u istoriji čovečanstva.

Izvor: Profimedia

U Ukrajini se danas obeležava 35 godina od najveće civilne nuklearne katastrofe u Černobilju, udaljenom oko 100 kilometara od glavnog grada Kijeva. Razlog za tragediju je bila havarija koja je prouzrokovala eksploziju njenog četvrtog atomskog reaktora. Jedan od reaktora elektrane "Vladimir Iljič Lenjin" - kako se zvanično zvala černobiljska nuklearna elektrana, eksplodirao je 26. aprila u 1.24 posle ponoći po lokalnom vremenu zbog greške u rukovanju i nedostataka u bezbednosnom sistemu.

Možda će vas zanimati

Nakon eksplozije izbili su požari, a nuklearno gorivo gorelo je duže od deset dana, te oslobodilo radioaktivnost jednaku eksploziji najmanje 200 bombi bačenih na Hirošimu.

Na licu mestu poginula je 31 osoba, sa ozračene teritorije evakuisano je 116.000 ljudi, a u narednom periodu još 230.000. Od nuklearnog zračenja koje je usledilo odmah pošto je došlo do kvara, umrle su desetine hiljada ljudi, uključujući još toliko u naredne dve decenije. Više od 100.000 osoba je zadesila trajna invalidnost.

Posledice katastrofe nikad nisu precizno izmerene i predstavljaju pretnju po okolinu, čemu se, prema oceni naučnika, ne pridaje dovoljno pažnje. Tadašnja komunistička vlast u Sovjetskom Savezu na čelu s Mihailom Gorbačovom danima je ćutala o katastrofi. U prvom zvaničnom saopštenju oglasila se tvrdnjom da se građani u okolini elektrane "osećaju dobro", iako je posledice radijacije ne nastupaju odmah i mogu se odraziiti na generacijama potomstva ozračeni.

Pogledajte

00:00
MONDOPop Černobilj
MONDOPop Černobilj
Izvor: MONDO/Jelena Đurović
Izvor: MONDO/Jelena Đurović

Radioaktivni oblak je prekrio veći deo Evrope, izazivajući ekološku katastrofu na evropskom kontinentu, čije će se posledice osetiti i u narednim vekovima. Radioaktivnoj prašini su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istočni deo SAD. U izvesnoj meri gotovo čitava Severna hemisfera osetila je posledice.

Možda će vas zanimati

Ovaj dan se svake godine u Ukrajini obeležava komemorativnim skupovima kao sežanje na žrtve nezabeležene ljudske nesereće. Spomenik žrtvama černobiljske katastrofe podignut je u Savutiču, koji se nalazi na oko 50 kilometara od centrale. Prema ukrajinskim izvorima, skoro 10 odsto teritorije bilo je direktno izloženo radijaciji, a u Ukrajini ima oko 2,6 miliona ljudi koji imaju status osoba nastradalih od posledica katastrofe, među kojima je više od pola miliona dece.

Černobilj
Izvor: YouTube/Wall Street Journal

Belorusija navodi da je posle havarije, radioaktivnom zagađenju bila izložena četvrtina beloruske teritorije, na kojoj je živela petina stanovništva, i da je procenjena šteta za tu zemlju 235 milijardi dolara.  

Grad Pripjat (neretko se naziva Černobilj) danas je "grad duhova", koji povremeno posećuju samo avanturistički opredeljni turisti. U zaštićenu zonu danas se može ući samo sa posebnom dozvolom i odgovarajućom opremom. U Pripjatu je u januaru 1986. godine živelo 49.400 ljudi.

černobilj
Izvor: Youtube/112.UA International

UN su 2016. proglasile 26. april Međunarodnim danom sećanja na katastrofu u Černobilju, a nacionalni memorijal ustanovljen je i u Rusiji i Belorusiji.

Černobilj je, inače, postao regija koja je pod stalnom međunarodnom prismotrom stručnjaka i medicinskog osoblja.

Prema podacima iz aprila 2014. godine, širom sveta je aktivno 435 nuklearnih elektrana u 31 državi.

Černobilj
Izvor: YouTube/Children of Chernobyl

(MONDO)

Pročitajte i OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU