Kustosi koji pregledaju ogromnu istorijsku arhivu masonerije u Evropi, a koju su sakupili nacisti tokom ratne antimasonske čistke kažu da veruju da još uvek postoje tajne koje treba otkriti. Od uvida u ženske masonske lože do muzičkih partitura koje se koriste na zatvorenim ceremonijama, riznica - smeštena u staroj univerzitetskoj biblioteci u zapadnoj Poljskoj - već je bacila svetlo na malo poznatu istoriju.

Ali, ostaje još posla da se u potpunosti ispita svih 80.000 predmeta koji datiraju od 17. veka do perioda pre Drugog svetskog rata.

“To je jedan od najvećih masonskih arhiva u Evropi. Još uvek se u njoj nalaze misterije“, rekla je kustos Julijana Gražinska za AFP o kolekciji, kroz koju su kustosi počeli da prolaze pre nekoliko decenija i koja se nalazi u biblioteci UAM u gradu Poznanju.

U početku tolerisani od strane nacista, slobodni zidari su postali predmet režimskih teorija zavere 1930-ih, smatrani liberalnim intelektualcima čiji su tajnoviti krugovi mogli da postanu centri opozicije. Lože su razbijene, a njihovi članovi zatvarani i ubijeni kako u Nemačkoj tako i drugde dok su nacističke trupe napredovale tokom Drugog svetskog rata. Zbirka je sastavljena po naređenju šefa SS Hajnriha Himlera i sastoji se od mnogih manjih arhiva evropskih masonskih loža koje su zaplenili nacisti. Istraživači ovo vide kao dragoceno skladište istorije svakodnevnih aktivnosti loža širom Evrope, od jelovnika za proslave do obrazovnih tekstova. Kopije govora i spiskovi članova masonskih loža u Nemačkoj i šire nalaze se u arhivi. Neki dokumenti i dalje nose nacistički pečat, piše Times Of Israel.

“Nacisti su mrzeli masone“, rekao je za AFP Andžej Karpovič, koji je tri decenije upravljao kolekcijom.

Nacistička ideologija je, rekao je on, inherentno “antimasonska“ zbog svojih antiintelektualnih, anti-elitnih tendencija. Biblioteka prikazuje neke odabrane predmete, uključujući prvo izdanje najranijeg masonskog ustava napisanog 1723. godine, šest godina nakon što je prva loža stvorena u Engleskoj.

“To je jedna od stvari u ovoj kolekciji na koje smo najponosniji“, rekla je Gražinska.

Tokom rata, kako se savezničko bombardovanje pojačavalo, zbirka je premeštena iz Nemačke na čuvanje i podeljena na tri dela; dva su odnešena u današnju Poljsku i jedan u Češku. Deo koji je ostao u mestu Slava Slaska u Poljskoj uzele su poljske vlasti 1945. godine, dok je ostale uzela Crvena armija. Godine 1959. poljska masonska zbirka je formalno osnovana kao arhiv i kustosi su počeli da je proučavaju - u to vreme, masonerija je bilo zabranjena u zemlji pod komunizmom. Zbirka je otvorena za istraživače i druge posetioce, među kojima su i predstavnici nemačkih masonskih loža koji žele da povrate svoju predratnu istoriju.

To je “rudnik informacija u koji možete kopati po volji“, rekao je Karpovič.

(MONDO)