ŠOK SVEDOČENJE - ON JE BIO ŠEF JOSIPU BROZU TITU! Obojica su bili masoni, a iznenadićete se kada čujete O KOME JE REČ!

I dan danas se raspravlja o tome da li je Josip Broz Tito bio mason. Sve više autora govori u prilog tome da Tito jeste pripadao slobodnim zidarima. Ali ono što je u jednoj emisiji otkrio Slavko Nenezić, autor knjige "Masoni u Jugoslaviji 1764-1980" baca jedno sasvim drugačije svetlo na celu priču.

"Njemu je šef bio, u formalnom smislu, Slavko Kvaternik. Tito je bio blizak sa velikim brojem slobodnih zidara što iz Zagreba što iz Beograda. On je u čuvenom intervjuu koji je dao Veljku Bulajiću rekao da je on za pripreme napada Nemačke na SSSR saznao preko masonskih kanala. To je kako tvrdi javio Sovjetima i Staljinu. Sama ta činjenica govori da je imao bliske komunikacije", rekao je Nenezić.

Podsećanja radi Dragan Malešević Tapi, jedan od najpoznatijih srpskih slikara, u jednom intervjuu je govoreći o masoneriji pomenuo Josipa Broza Tita.

"Ljudi koji ništa nisu pročitali o masoneriji a ipak žele nešto ružno da kažu o tome kažu - glavni mason je bio Tito. Na ovim prostorima je postojala samo jedna masonska orgaizacija sve do 1926. Tad se iz Velike lože Jugoslavije izdvojila hrvatska loža Libertas. Jezuiti su sazidali u Zagrebu Jezuitski kolegij, čiji je glavni program bio progon i uništavanje masonerije", rekao je Tapi.

Prema njegovim rečima u loži Libertas bilo je kasnije vodećih ustaša.

"Ta loža je bila protiv masonerije sa ovih prostora. I Tito je pripadao toj loži. Ali nije odlazio na sastanke, nije ga previše interesovalo. To je kasnije iskorišćeno kada ga je Čerčil u Napulju u jednom škotskom ritualu uzdigao na 33. stepen. Tito je kao i Reza Pahlavi i niz vodećih državnika tog vremena bio mason 33. stepena", rekao je on.

KO JE BIO SLAVKO KVATERNIK?

Slavko Kvaternik se rodio 1878. godine u Komorskim Moravicama (nakon 1919. godine ovo mesto ponelo je naziv Srske Moravice, a od 1991. zove se samo Moravice), malom mestu u Gorskom kotaru nedaleko od današnje granice sa Slovenijom. 

Nakon stvaranja Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca dobija u novoj vojsci čin potpukovnika a zatim i pukovnika, nakon čega odlazi u penziju. Sve vreme radi na jačanju ustašluka u Jugoslaviji. 10. aprila 1941. godine, na vrhuncu Aprilskog rata, sa trupama Vermahta koje se neumitno približavaju Zagrebu a nakon što je Vlatko Maček odbio da preuzme kontrolu nad novom hrvatskom državom, rukovođen nemačkim opunomoćenikom Vezenmajerom, preko radija proglašava Nezavisnu Državu Hrvatsku.

Narednih šest dana biće predsednik privremene vlade, a nakon dolaska Pavelića u glavni grad postaje drugi čovek NDH, doglavnik, član Glavnog ustaškog stana, ministar domobranstva, ustaški krilnik (najviši čin u Ustaškoj vojnici, ekvivalent generalu) i vojskovođa Domobranstva NDH (ekvivalent feldmaršalu, odnosno našem vojvodi).

Aktivno je podržavao progon i ubijanje Srba, čak, držao je vatrene govore ustašama koje su vršile zločine nad Srbima. A vatrene je govore držao i dobrovoljcima koji su kretali put Istočnog fronta. Međutim, nije se zadržao samo na govorima. Slao je kaznene ekspedicije po Bosni, Hercegovini, Dalmaciji, Liki, Baniji, Kordunu, koje nisu bile ograničene samo na pripadnike partizanskog pokreta, već na čitav srpski živalj. Bio je među onim ljudima kojima je padao u šake plen od pljački.

U jednom trenutku odlazi u Austriju gde će ostati do kraja rata. Tamo biva uhapšen od strane Amerikanaca koji ga isporučuju jugoslovenskim vlastima. Sudilo mu se u Zagrebu. Na smrt je osuđen dana 6. juna 1947. godine, a streljan je 13. tog meseca.

(MONDO)