Brejvik, koji sada ima 42 godine, služi maksimalnu kaznu u Norveškoj od 21 godinu, koja se može produžiti na neograničeno vreme ako se smatra da je on konstantna pretnja društvu. U sudu Telemark u Skienu, jugozapadno od glavnog grada, gde Brejvik služi kaznu, počelo je saslušanje povodom njegovog zahteva da se pusti na uslovnu slobodu.
Saslušanja će se održavati tokom perioda od najviše četiri dana u improvizovanoj sudnici u zatvoru Skien, a odluka se očekuje za nedelju dana, javlja Reuters.
Izgubio slučaj za ljudska prava
Ako se njegov zahtev za puštanje na slobodu odbije, Brejvik, koji je promenio svoje službeno ime u Fjotolf Hansen, može podneti zahtev za novo ročište za uslovnu kaznu za godinu dana, rekla je Karlsdotir.
Brejvik je izgubio slučaj za ljudska prava 2017. godine kada je žalbeni sud poništio odluku nižeg suda da je njegova skoro izolacija u ćeliji s tri sobe bila nehumana. Evropski sud za ljudska prava odbio je kasniju žalbu.
Kako izgleda njegova ćelija
Uslovi zatvorskog života koje je norveški sud okarakterisao kao "nehumane ili ponižavajuće", imaju dozu luksuza ako se uzmu u obzir uslovi života u studentskim domovima, a o zatvorima ne treba ni govoriti.
"Brejvikov privatni zatvor ima tri prostorije. Jednu za život, drugu za učenje i treću za vežbanje", prenela je ranije agencija Frans Pres. Prostorija za učenje je Brejviku veoma bitna jer je 2015. godine upisao političke nauke na Univerzitetu u Oslu.
Nekoliko puta nedeljno neko sa univerziteta dolazi da mu drži predavanja jer Brejviku nije dozvoljeno da koristi internet na svom računaru.
Štrajk glađu zbog Plejstejšna
Pored kompjutera, Brejvik ima i svoj televizor i Plejstejšn 2, pa je tako pretio štrajkom glađu ako ne dobije Plejstejšn 3, preneo je AFP 2014. godine.
Brejvik se žalio i na kvalitet hemijskih olovki.
"Ako je teoretski moguće da se razvije reumatizam, ubeđen sam da bi hemijska olovka mogla da ga izazove. Ta olovka je noćna mora i ja sam frustriran njenim korišćenjem", pisalo je u Brejvikovom pismu koje je objavio Njujorker.
Brejvik u okviru svoje tri zatvorske ćelije može i da pere veš i kuva. Tako je čak pravio medenjake za zatvorsko takmičenje, preneo je BBC. Ima pristup i novinama, dvorištu i ima pravo na telefonske pozive. Iako predstavlja opasnost za društvo, osuđen je na 21 godinu zatvora, jer je to maksimalna zatvorska kazna u Norveškoj.
Rehabilitacija, a ne kazna
Zatvori u ovoj zemlji su fokusirani na rehabilitaciju, a ne na kažnjavanje. Zatvor Bastoi više liči na ostrvo nego na pritvorsku jedinicu, zatvorenici se slobodno šetaju između zgrada, a imaju i farmu na kojoj rade.
Brejviku za sada nije dozvoljeno da poseti zatvorsku farmu, ali su njegova izolacija i samica definisani kao kršenje ljudskih prava. Ipak, sud u Oslu nije objasnio kako će se njegovi uslovi života promeniti u budućnosti.
Uprkos stravičnim efektima Brejvikovog zločina, Norvežani su saglasni da treba poboljšati njegove uslove života.
"Naše najbolje oružje protiv ekstremizma je čovečanstvo, Ova presuda pokazuje da je humanost iznad ekstremizma - rekao je Bjorn Ihler koji je preživeo Brejvikov masakr.
Podsetimo, Brejvik je 21. jula 2011. godine ubio 77 ljudi, kada je najpre digao vazduh automobil napunjen eksplozivom u blizini zgrade Vlade u Oslu, a zatim je otišao na ostrvo Utoja, gde je pucao u 69 učesnika omladinskog letnjeg kampa Laburističke stranke, uglavnom tinejdžera.
(MONDO)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji