Sud u Oslu odlučio je da je 33-godišnji Brejvik mentalno zdrav i svestan svojih postupaka i dosudio mu je maksimalnu kaznu, uz mogućnost njenog produženja, prenose agencije.
"Sud je ocenio da on ima probleme ličnosti, odlike antisocijalne i narcisoidne", rekla je sudija Venče Elizabet Arntzen obrazlažući presudu.
Ona je podvukla da po mišljenju sudija Brejvik nije pokazivao simptome koji ukazuju na šizofreniju.
Optuženi je presudu saslušao sa osmehom na usnama. Po ulasku u sudnicu uputio je pozdrav karakterističan za ekstremnu desnicu.
Ona je podvukla da po mišljenju sudija Brejvik nije pokazivao simptome koji ukazuju na šizofreniju.
Optuženi je presudu saslušao sa osmehom na usnama. Po ulasku u sudnicu uputio je pozdrav karakterističan za ekstremnu desnicu.
Uoči čitanja presude, Brejvikov advokat je rekao da se njegov klijent neće žaliti na zatvorsku kaznu.
Predviđeno je da norveški serijski ubica izdržava svoju kaznu u specijalno prilagođenom zatvoru sa visokim nivoom bezbednosti.
Na suđenju, on je svoje postupke opisao kao "zločine, ali neophodne" i istakao da je "delovao u samoodbrani".
"Želeo bih da zaključim sa izjavom žaljenja. Želeo bih da se izvinim svim militantnim nacionalistima u Norveškoj i Evropi što nisam ubio više ljudi", kazao je Brejvik, pre nego što je njegov mikrofon isključila vidno iznervirana predsedavajući sudija Venče Elizabet Arncen.
"Nije poenta u tome da se obraćate bilo kome izvan ove sudnice. Treba da se obraćate meni. Postavila sam vam pitanje. Protumačila sam da ste kazali da će vam trebati vreme da razmotrite pitanje", kazala je Arncen.
"Neće mi biti potrebno vreme da razmotrim pitanje", prkosno je odgovorio Brejvik.
Presuda suda u Oslu izazvala je mešovite reakcije javnosti, a u Norveškoj zadovoljstvo kod većine.
Norvežani, uglavnom, pozdravljaju ovakvu presudu, pošto su mnogi osetili neku vrstu olakšanja, kako među onima koji su preživeli napade, tako i među porodicama žrtava, njihovim advokatima i zvaničnicima.
"Zadovoljni smo, mada to nije baš prava reč, ali nam je pao kamen sa srca, jer smo se upravo ovakvoj odluci i nadali", rekla je Mete Ivon Larsen, pravna zastupnica nekih od porodica čiji su bližnji ubijeni 22. jula prošle godine.
Bivši norveški ministar pravde Knut Storberget smatra da je presuda protiv Brejvika "najteža kazna koju je mogao da dobije".
Ipak, na društvenoj mreži "Tviter" danas su se pojavile poruke koje ukazuju da u međunarodnoj javnosti postoje i mišljenja da presuda nije dovoljna stroga, pošto se ispostavlja, kako neki primećuju, da je Brejvik "dobio po manje od tri i po meseca zatvora za svaku osobu koju je ubio".
Direktorka Helsinške grupe u Moskvi Ljudmila Aleksejeva ocenila je da kazna od 21 godine zatvora nije dovoljna za norveškog ubicu.
"U Rusiji bi on bio osuđen na doživotnu robiju. Takvi ljudi zaslužuju da život provedu u zatvoru", rekla je ona ruskoj novinskoj agenciji Iterfaks, izrazivši nadu da će njegova kazna biti produžena.
Anders Bering Brejvik je 22. jula 2011. ubio 77 ljudi pošto je postavio bombu u blizini zgrade norveške vlade, a potom je preobučen u policajca otišao na ostrvo Utoja nedaleko od Osla gde je nasumice pucao na učesnike letnjeg kampa mladih laburista.
Suđenje Brejviku počelo je 16. aprila u Oslu, a nekoliko dana kasnije je taj 33-godišnjak bez pokazivanja emocija detaljno opisao kako je na Utoji 75 minuta pucao na mlade laburiste.
Pitanje Brejvikovog mentalnog zdravlja bilo je u centru pažnje tokom celog suđenja.
O tome su napravljene dve suprotstavljene psihijatrijske evaluacije.
Prema prvoj psihijatrijskoj evaluaciji koju je sud naložio, zaključeno je da on pati od "paranoidne šizofrenije" što znači da nije u stanju krivično da odgovara, dok je druga ekspertiza ustanovila poremećaje ličnost - da je "antisocijalan" i "narcisoidan" - ali da nema znake psihoze.
Pet sudija odbacilo je elemente prve evaluacije koja govori o šizofreniji - halucinacije i nesposobnost funkcionisanja u društvu, i prihvatile su elemente druge evaluacije.
Brejvik, koji sebe vidi kao "militantnog nacionalistu", rekao je tokom suđenja da bi slanje u mentalnu ustanovu bilo najgore što bi moglo da mu se dogodi i optužio je norveške vlasti da pokušavaju da ga prikažu kao bolesnika kako bi obezvredile njegove političke stavove.
(agencije/MONDO, foto: Beta/AP/Heiko Junge /NTB scanpix)
Predviđeno je da norveški serijski ubica izdržava svoju kaznu u specijalno prilagođenom zatvoru sa visokim nivoom bezbednosti.
Na suđenju, on je svoje postupke opisao kao "zločine, ali neophodne" i istakao da je "delovao u samoodbrani".
"Želeo bih da zaključim sa izjavom žaljenja. Želeo bih da se izvinim svim militantnim nacionalistima u Norveškoj i Evropi što nisam ubio više ljudi", kazao je Brejvik, pre nego što je njegov mikrofon isključila vidno iznervirana predsedavajući sudija Venče Elizabet Arncen.
"Nije poenta u tome da se obraćate bilo kome izvan ove sudnice. Treba da se obraćate meni. Postavila sam vam pitanje. Protumačila sam da ste kazali da će vam trebati vreme da razmotrite pitanje", kazala je Arncen.
"Neće mi biti potrebno vreme da razmotrim pitanje", prkosno je odgovorio Brejvik.
Presuda suda u Oslu izazvala je mešovite reakcije javnosti, a u Norveškoj zadovoljstvo kod većine.
Norvežani, uglavnom, pozdravljaju ovakvu presudu, pošto su mnogi osetili neku vrstu olakšanja, kako među onima koji su preživeli napade, tako i među porodicama žrtava, njihovim advokatima i zvaničnicima.
"Zadovoljni smo, mada to nije baš prava reč, ali nam je pao kamen sa srca, jer smo se upravo ovakvoj odluci i nadali", rekla je Mete Ivon Larsen, pravna zastupnica nekih od porodica čiji su bližnji ubijeni 22. jula prošle godine.
Bivši norveški ministar pravde Knut Storberget smatra da je presuda protiv Brejvika "najteža kazna koju je mogao da dobije".
Ipak, na društvenoj mreži "Tviter" danas su se pojavile poruke koje ukazuju da u međunarodnoj javnosti postoje i mišljenja da presuda nije dovoljna stroga, pošto se ispostavlja, kako neki primećuju, da je Brejvik "dobio po manje od tri i po meseca zatvora za svaku osobu koju je ubio".
Direktorka Helsinške grupe u Moskvi Ljudmila Aleksejeva ocenila je da kazna od 21 godine zatvora nije dovoljna za norveškog ubicu.
"U Rusiji bi on bio osuđen na doživotnu robiju. Takvi ljudi zaslužuju da život provedu u zatvoru", rekla je ona ruskoj novinskoj agenciji Iterfaks, izrazivši nadu da će njegova kazna biti produžena.
Anders Bering Brejvik je 22. jula 2011. ubio 77 ljudi pošto je postavio bombu u blizini zgrade norveške vlade, a potom je preobučen u policajca otišao na ostrvo Utoja nedaleko od Osla gde je nasumice pucao na učesnike letnjeg kampa mladih laburista.
Suđenje Brejviku počelo je 16. aprila u Oslu, a nekoliko dana kasnije je taj 33-godišnjak bez pokazivanja emocija detaljno opisao kako je na Utoji 75 minuta pucao na mlade laburiste.
Pitanje Brejvikovog mentalnog zdravlja bilo je u centru pažnje tokom celog suđenja.
O tome su napravljene dve suprotstavljene psihijatrijske evaluacije.
Prema prvoj psihijatrijskoj evaluaciji koju je sud naložio, zaključeno je da on pati od "paranoidne šizofrenije" što znači da nije u stanju krivično da odgovara, dok je druga ekspertiza ustanovila poremećaje ličnost - da je "antisocijalan" i "narcisoidan" - ali da nema znake psihoze.
Pet sudija odbacilo je elemente prve evaluacije koja govori o šizofreniji - halucinacije i nesposobnost funkcionisanja u društvu, i prihvatile su elemente druge evaluacije.
Brejvik, koji sebe vidi kao "militantnog nacionalistu", rekao je tokom suđenja da bi slanje u mentalnu ustanovu bilo najgore što bi moglo da mu se dogodi i optužio je norveške vlasti da pokušavaju da ga prikažu kao bolesnika kako bi obezvredile njegove političke stavove.
(agencije/MONDO, foto: Beta/AP/Heiko Junge /NTB scanpix)
Barselona razbila Zvezdu na Marakani! Petarda u mreži crveno-belih, 15 minuta su bili ravnopravni
Evroliga brutalno kaznila Crvenu zvezdu: Posle kritika udarac po džepu za klub, Drčelića i trojicu košarkaša!
Zvezdu samo gol deli od dna tabele: Ovako izgleda plasman u Ligi šampiona posle četiri kola!
"Pričao sam sa Hansijem Flikom, jedno ga je iznenadilo": Milojević otkrio šta mu je rekao trener Barselone
Makron uputio dramatičan apel evropskim liderima: Oglasio se dan nakon pobede Trampa na izborima