Bugarska i Nemačka poslale su Turskoj u utorak obeshrabrujuće poruke o njenom članstvu u Evropskoj uniji.
Bugarska traži 14 milijardi evra odštete od Turske
Bugarski ministar bez portfelja Božidar Dimitrov, koji je na čelu Agencije za Bugare u inostranstvu, istakao je ovo pitanje u bugarskim medijima.
"Turska sigurno može da isplati tu sumu, jer ipak se nalazi na 16. mestu na svetu po ekonomskoj moći. Jedan od tri uslova punopravnog članstva Turske u EU je rešenje pitanja imovine izbeglica iz Trakije", rekao je Dimitrov ističući da bi za kompenzacije trebalo da bude isplaćeno 14 milijardi evra.
U vreme Otomanskog carstva 1913. godine više stotina hiljada Bugara proterano je sa teritorije na zapadnoj strani Bosfora.
Ta teritorija postala je Republika Turska 1923. godine i Sporazumom iz 1925. godine priznato je pravo raseljenim licima, ali taj dogovor nikada nije primenjen.
Zvaničnik iz kancelarije za medije bugarske vlade Veselin Ninov rekao je da saopštenje Dimitrova oslikava politiku vlade i da ovaj spor rešava bugarsko-turska međuvladina radna grupa.
Međutim, Ninov je pomenuo drugu sumu dogovorenu sporazumom od osam milijardi evra koje bi turska vlada trebala da isplati bugarskim izbeglicama.
On je ovo pitanje opisao "više kao istorijsko nego političko".
Ninov je naglasio da postoji mogućnost da to pitanje bude uzrok bugarskog veta na napredak Turske ka članstvu u EU, ali da je to jedan od mnogih uslova za podršku Sofije težnjama Ankare i da postoje pitanja vezana za energetiku i projekte vododovoda.
On je dodao da će bugarski premijer pitanje kompenzacije istaći tokom posete Turskoj u januaru ili februaru.
Reagujući na vest iz Sofije, turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu je pozvao zvaničnike da se klone komentara koji bi mogli da ugroze odnose njegove zemlje i Bugarske.
"Dva miliona Turaka je u to vreme došlo iz Bugarske... Bilo bi dobro da se pokaže uzdržavanje od izjava koje bi naškodile tursko-bugarskom prijateljstvu", kazao je turski šef diplomatije.
Prekid pregovora o ulasku Turske u EU traži bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), koja u Berlinu vlada zajedno sa Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU) kancearke Angele Merkel i Liberalima šefa diplomatije Gvida Vestervelea (Guido Westerwelle).
CSU smatra da posle ulaska Hrvatske u EU, nijednoj zemlji više ne smeju da se daju čvrsta obećanja da će postati članica ove integracije.
Prema navodima dnevnika Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung FAZ), CSU će na zimskom zasedanju krajem sedmice u Bavarskoj usvojiti dokument o evropskoj politici u kojem će izričito zatražiti da se odustane od daljih pregovora sa Ankarom.
Jer, kako iz nacrta tog dokumenta citira nemački dnevnik, CSU ocenjuje da je Turska "miljama udaljena od temeljnih političkih i privrednih pretpostavki nužnih za ulazak u EU".
CSU je i letos pokušavala da ovaj oštar stav unese u koalicioni ugovor tri stranke koje su posle parlamentarnih izbora u septembru 2009. sastavile novu vladu.
"Da bi se okončali mučni pregovori sa Turskom, toj zemlji bi trebalo ponuditi tesno povezivanje sa evropskim strukturama u formi privilegovanog partnerstva", navodi se u dokumentu koji će usvojiti CSU. Navodi se takođe da posle prijema Hrvatske, EU "ne sme više da daje nikakva čvrsta obećanja o ulasku novih članica".
"Privilegovano partnerstvo" je kao prikladnije rešenje za Tursku navedeno već letos i u predizbornom programu konzervativnih stranaka, CSU i kancelarkine CDU, uz navođenje da Turska ne ispunjava
pretpostavke za ulazak u EU.
Liberali šefa diplomatije Vestervelea su, pak, u svom programu naveli da Turska i dalje "pokazuje deficite kada je reč o postizanju standarda nužnih za ulazak u EU".
Uz navođenje da odluka o ulasku Turske ionako neće biti doneta narednih godina, Liberali su naveli da će od ključnog značaja biti nivo sprovedenih reformi u Turskoj i spremnost EU da primi nove članice.
Turska je započela pregovore o pristupu EU 2005. godine i do sada je otvorila 12 od 35 poglavlja.
(agencije/MONDO)
