General Leonid Ivašov je 1999. godine prvi ušao sa ruskim trupama SFOR-a na Kosovo i Metohiju i zauzeo aerodrom "Slatina" kod Prištine.
Dok tenzije nastavljaju da rastu oko sukoba između Ukrajine i Rusije, jedan od najčuvenijih ruskih generala Leonid Ivašov upozorio je predsednika Vladimira Putina da ne pokreće invaziju na Ukrajinu, dodatno ga optužujući da je izmislio "veštačku" krizu kako bi skrenuo pažnju sa svojih domaćih poteškoća. Ovaj general-pukovnik je takođe rekao da bi takav napad od Rusije učinio "parijom svetske zajednice“, navodi Njujork post.
Ivašov, koji je predsedavajući Sveruskog oficirskog sabora, naveo je u pismu pod nazivom "Veče rata" da Putin vodi "zločinačku politiku izazivanja rata“, iako Rusija nije ni pod kakvom ozbiljnom pretnje.
"Zahtevamo da se odustane od zločinačke politike izazivanja rata u kome će se Ruska Federacija naći sama protiv ujedinjenih snaga Zapada. Zahtevamo i da podnese ostavku“, napisao je Ivašov u pismu a preneo je Njujork post.
Prema Dejli Mejlu, ova neuobičajena erupcija unutrašnjeg protivljenja nastala je kada je francuski predsednik Emanuel Makron doleteo u Moskvu na razgovor sa svojim kolegom Vladimirom Putinom kako bi smirio tenzije između Rusije i Ukrajine. Ranije je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan takođe predvideo da bi se invazija mogla dogoditi "svakog dana" uz "ogromnu ljudsku cenu".
Osim toga, prema Ivašovu, NATO snage ne predstavljaju pretnju Rusiji a nuklearno oružje Zapada je, kako kaže, pod pouzdanim nadzorom. Leonid Ivašov, koji je bio šef vojne saradnje u moskovskom Ministarstvu odbrane tokom prvih godina Putinove vlasti (otišao u penziju 2001. godine), primetio je da su, što se stranih opasnosti tiče, one nesumnjivo prisutne.
"Ali, prema našoj ekspertskoj proceni, one trenutno nisu kritične i direktno ne ugrožavaju postojanje ruske državnosti i njene vitalne interese“, dodao je Ivašov.
Napad na Ukrajinu bi doveo u pitanje održivost Rusije kao države i pretvorio bi "Ruse i Ukrajince u smrtne neprijatelje“, kaže dalje general Ivašov. Bivši vojni komandant je takođe izrazio zabrinutost da bi, ako Putin krene protiv Ukrajine, mogle intervenisati zemlje NATO-a, posebno Turska.
Dalje, Ivašov je objasnio da će Rusija nesumnjivo biti uvrštena u kategoriju nacija koje predstavljaju pretnju globalnom miru i bezbednosti, biće podvrgnuta najstrožim sankcijama. Ako dođe do sukoba, general-pukovnik predviđa i velike žrtve, "uništenje uobičajenog načina života“ i "kršenje vitalnih sistema država i naroda“, objavio je Njujork post.
Podsetimo, Ivašov je u vreme NATO bombardovanja bio na čelu Glavne uprave za međunarodnu saradnju Generalštaba ruske armije. Poznat je i po tome što je 1999. godine prvi ušao sa ruskim trupama SFOR-a na Kosovo i Metohiju i zauzeo aerodrom Slatina kod Prištine. Danas je on najpoznatiji ruski geopolitičar, doktor istorijskih nauka i profesor na Moskovskom institutu međunarodnih odnosa gde se obrazuju ruske diplomate.
Govoreći o zaposedanju aerodroma Priština 1999. godine, on je svojevremeno rekao da u toj situaciji nije pretio sukob sa NATO, jer su se pripadnici tog vojnog saveza plašili od ruskih i snaga tadašnje Vojske Jugoslavije.
"Imali smo odgovarajuće mere osiguranja. Prvo, Savet NATO-a nije bio jedinstven po tom pitanju. Nemci, Grci, Italijani, a ja mislim i neke druge članice, nisu bili spremni da glasaju za rat sa Rusijom. A imali smo i drugu osiguravajuću meru - znali smo da, ako se uputi početni hitac na našu stranu, mi ćemo zvati Vojsku Jugoslavije da nas podrži”, naveo je Ivašov a prenosi Politika.
Prema njegovim rečima, rusko zaposedanje prištinskog aerodroma izvedeno je u skladu sa međunarodnim planom, a postojala su i navedena osiguranja u slučaju napada NATO, pa je komanda engleske brigade zatražila pregovore.
"Britanci su prvu noć proveli u našem taboru, jer su se bojali da će ih Srbi ili Albanci napasti. Kad su se već plašili Albanaca, kako se onda ne bi plašili da ratuju protiv zajedničkih snaga Rusije i Srbije”, kazao je tada Ivašov.
(MONDO)
