Sveobuhvatna zabrinutost Vašingtona, NATO-a, Velika Britanija i EU nije u vezi sa konvencionalnim ratom oko Ukrajine. U pitanju je nešto drugo.
"Evropa nikad nije bila bliža ratu još od raspada bivše Jugoslavije." Ovo su reči upozorenja visokog diplomate EU sa kojim je novinarka BBC-a nezvanično razgovarala o trenutnim tenzijama sa Moskvom, zbog ogromnog vojnog gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom. Raspoloženje u Briselu je skokovito. Postoji realan strah da se Evropa okreće ka svojoj najgoroj bezbednosnoj krizi u poslednjih nekoliko decenija. Ali zabrinutost nije u potpunosti usmerena na mogućnost dugog, iscrpljujućeg kopnenog rata sa Rusijom oko Ukrajine. Malo ko ovde veruje da Moskva ima vojnu moć, bez obzira na novac ili podršku naroda za to.
Istina je sledeća - EU upozorava Kremlj na "ekstremne posledice" ako preduzme vojnu akciju u susednoj Ukrajini. Nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok boravila je sredinom januara u Kijevu i Moskvi i upravo to rekla. Švedska je prebacila stotine vojnika na svoje strateški važno ostrvo Gotland – koje se nalazi u Baltičkom moru. A Danska je nekoliko dana pre toga pojačala svoje prisustvo u regionu. Rastuće tenzije takođe su ponovo pokrenule debatu i u Finskoj i u Švedskoj o tome da li sada treba da se pridruže NATO-u.
Ali sveobuhvatna zabrinutost Zapada – Vašingtona, NATO-a, Velika Britanija i EU – je manje mogućnost konvencionalnog rata oko Ukrajine, a mnogo više, to što Moskva nastoji da podeli i destabilizuje Evropu – uzdrmavajući ravnotežu kontinentalnih snaga u korist Kremlja. Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je krajem prošle godine da Zapad treba da se "probudi iz geopolitičkog sna" u vezi sa namerama Moskve. Pojedine zemlje EU mogle bi slobodno da kažu da su se sada probudile. Ali, kao što to često biva kada je u pitanju spoljna politika, lideri EU daleko su od jedinstvenog stava oko toga koji precizan pravac delovanja da preduzmu.
Moskva poriče – uprkos masovnom gomilanju trupa na granici sa Ukrajinom – da planira vojnu invaziju. Ali ona je poslala NATO-u listu bezbednosnih zahteva. Glasno okrivljujući alijansu za "podrivanje regionalne bezbednosti", Vladimir Putin insistira, između ostalog, da NATO zabrani Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim državama da ikada postanu članovi te organizacije. NATO je to odlučno odbio, a tri poslednja samita koja su održana između Rusije i zapadnih saveznika, nisu uspela da se razlike prevaziđu. Nejasno je šta Vladimir Putin planira dalje da uradi. Ali Zapad veruje da je Kremlj previše uložio u svoje javne manevre oko Ukrajine da bi sada odustao, a da nešto od planiranog ne sprovede u delo. Bajdenova administracija sa nestrpljenjem čeka snažan stav EU o mogućim sankcijama, u zavisnosti od toga koji pravac akcije Moskva preduzme: vojni upad u Ukrajinu, sajber napadi, kampanje dezinformacija ili – kako se smatra najverovatnijim – mešavina hibridnih napada.
Optimisti EU su predviđali da će blok dogovoriti niz mogućih sankcija do 24. januara ali određeni broj zemalja EU negodovao zbog troškova koje bi snašle njihove ekonomije. U Briselu se inače razgovara o podeli tereta, ali ishod tih pregovora možda se neće svideti svima. U zemljama EU takođe postoji široka zabrinutost oko isporuke gasa iz Rusije. Pogotovo sa tako visokim cenama za evropska domaćinstva ove zime. Vašington kaže da istražuje načine da ublaži uticaj na snabdevanje energijom. Ona želi da požuri EU da postigne čvrst stav o sankcijama – svestan da je u spoljnoj politici neophodno jednoglasno odobrenje među državama članicama.
Da su odnosi između Ujedinjenog Kraljevstva i EU nakon Bregzita lakši, očekivali biste sada mnogo više diplomatije između Londona, Berlina i Pariza kako bi se uporedile i razgovarale o idejama, možda bi se dogovorili o zajedničkom toku akcije. Briselske diplomate pomalo oštroumno opisuju vladu Ujedinjenog Kraljevstva kao "verovatno previše umotanu u domaće političke skandale da bi geopolitika trenutno bila na vrhu liste", ali otvoreno priznaju da je Velika Britanija u potpunosti angažovana na pitanju Rusije i Ukrajine u okviru NATO-a.
Svojevremeno je britanski ministar odbrane Ben Volas objavio da Britanija isporučuje Ukrajini protivtenkovske rakete kratkog dometa za samoodbranu. Rekao je da će mali tim britanskih vojnika takođe obezbediti obuku. Volas je ranije upozorio Moskvu da će biti "posledica" za svaku rusku agresiju na Ukrajinu. Britanija bi se "suprotstavila nasilnicima", rekao je, bez obzira koliko je sukob udaljen.
Vašington insistira da nema vremena za gubljenje. U njemu se kaže da Kremlj razmatra operaciju "lažna zastava" postavljajući temelje za mogućnost izmišljanja izgovora za invaziju – odnosno okrivljavanje Ukrajine za napad koji bi izveli ruski operativci.
Kremlj je odbacio tvrdnju Vašingtona kao "neosnovanu".
Međutim, američki zvaničnici kažu da se Moskva sprema da ponovi obrazac viđen još 2014. godine kada je optužila Kijev za zloupotrebe pre nego što su snage koje podržava Kremlj preuzele kontrolu nad ukrajinskim južnim poluostrvom Krim. Na toj teritoriji je većina govorila ruski. Zatim je glasala za pridruživanje Rusiji na referendumu koji Ukrajina i Zapad smatraju nezakonitim. Hiljade su tada poginule u sukobu koji je usledio na istoku Ukrajine.
Sada se Zapad priprema za ono što bi moglo da usledi u narednim danima i nedeljama.
(MONDO)
