"Kupio sam celu ulicu koja se nalazila u centru Hamburga. Ta kupovina me je koštala 20 miliona nemačkih maraka."
U okviru opsežne akcije razbijena je velika kriminalna mreža koja je u Evropsku uniju dopremala kokain iz Bolivije, saopštila je danas kriminalistička agencija Evropske unije - Evropol. Istražnim radnjama je otkriveno da je ta kriminalna organizacija svakih nekoliko meseci, u pomorskim kontejnerima, slala više tona pošiljki kokaina u Evropu. Uhapšeno je oko 30 ljudi i pretraženo oko 30 lokacija u Brazilu, Paragvaju i Španiji. Između ostalog uhapšen je Baškim Osmani, brat Ćazima Osmanija. Baškim Osmani, je u javnosti poznat kao jedan od vođa kriminalne grupe koja se bavi prodajom droge i pranjem novca.
Braća Ćazim (nadimak Feliks), Burim, Bekim i Baškim Osmani našli su se pod istragom Europola u operaciji "Crni orao". Kako se navodi u medijima, poznato je da već godinama žive u Nemačkoj, odakle su poslove proširili na Španiju, Belgiju, Holandiju i druge evropske zemlje.
Nemački mediji pisali su o Baškimu Osmaniju, Albancu s hrvatskim pasošem, i trojici njegove braće, navodeći da se radi o klanu koji je bogatstvo zgrnuo nelegalnim poslovima. Pisali su da se bave dilovanjem droge i preprodajom oružja, piše Jutarnji list.
S druge strane Baškim Osmani tvrdi da je bogatstvo stekao ulaganjem u nekretnine u Hamburgu, a kasnije i u Španiji. Osmani je u intervjuu za Nacional objavljenom 2007. godine rekao da je porodica nakon selidbe u Hamburg ’80-ih značajno uvećala bogatstvo koje su već imali u Albaniji, između ostalog i političkim vezama u Nemačkoj. Hotel u cenrtu Poreča Baškim je kupio 2007. godine kada je započelo renoviranje koje je i bilo povod za veliki intervju u Nacionalu.
Porodica Osmani, koju pored Baškima čine i tri brata Kazim, Burim i Bekim, smatrala se jednom od najbogatijih albanskih porodica u Nemačkoj. Baškim Osmani uspostavio je brojna poznanstva pa je proširio svoj uticaj na politiku te je obavljao dužnost savjetnika kosovskog ministra za kulturu i sport. Uz to, sportska poznanstva podstakla su ga da otvori i fudbalsku menadžersku agenciju.
Osmani su poreklom je iz Đakovice na Kosovu odakle se porodica sredinom osamdesetih preselila u Hamburg.
"Sve je počelo početkom osamdesetih godina kada je prvi brat Kazim otišao iz Đakovice u Nemačku, a iza njega smo otišli i mi ostali. U to vreme u Jugoslaviji kao Albanci nismo imali nikakvu perspektivu, naročito ako si bio ambiciozan. Naša porodica je na Kosovu uvek bila poznata, još pre Drugog svetskog rata, a nakon rata moj otac je bio političar. Tako da mi nismo otišli u Nemačku s čačkalicom u ustima niti zato što na Kosovu nismo imali šta da jedemo. Mi smo se na Kosovu bavili ugostiteljstvom i trgovinom, imali smo jedan od najvećih restorana u Prištini. Bili smo vlasnici velikih zemljišta na Kosovu, ujedno smo imali i vlasničke udele u zlatarama. Nismo se mogli požaliti", rekao je tada Osmani za Nacional.
Rekao je da je i pored toga kvalitet života na Kosovu bio nizak.
"A mi smo od malena učili dva ili tri strana jezika. Putovali smo, videli smo svet, nismo bili kao ostali Albanci koji su mislili da samo treba napraviti desetoro dece i to je to. To nije život, mi smo želeli svoju slobodu, a znate i sami kako je to izgledalo osamdesetih na Kosovu”, ispričao je Osmani i dodao:
“Bile su to dobre godine, imao sam 30 godina, bio sam mlad, imao sam novac i dobre savetnike. Jedan prijatelj Jevrejin mi je tada rekao ‘kupuj i iznajmljuj, ali nikada nemoj prodavati nekretnine i nikada nećeš biti siromašan’. On je smatrao da bacam novac jer sam tada uživao u životu, nisam imao dece, nisam previše razmišljao o tome što donosi sutra. Kako se nikada nisam bavio malim stvarima, odlučio sam prvo da kupim celu ulicu u Hamburgu. To je bilo 15 ili 20 ulaza koje je država prodavala.Dobio sam kredit od banke, što u Nemačkoj ni danas nije problem ako imaš dobar koncept i ako oni veruju u tebe. Samo na tom ulaganju zaradio sam toliko da ne moram više ništa da radim do kraja života. Kupio sam celu ulicu koja se nalazila u centru Hamburga, više od 200 starinskih stanova koje sam preuredio i iznajmljivao. Ta kupovina je iznosila 20 miliona nemačkih maraka. Imao sam sreću da su se cene nekretnina u roku od dve godine povećale za 15 do 20 posto. Tada sam video koliko je taj posao unosan. Bilo je to prvo pa muško. Tada sam se okružio pravom ekipom, arhitektama, advokatima, izvođačima radova i počeo da se širim i izvan Nemačke".
(MONDO)
