Tačno 93 sekunde pre udara zabeleženi su "unosi male amplitude" na komandama leta kopilota. Ali nivo kretanja je bio prenizak da bi se isključio autopilot, tako da unos nije promenio putanju leta
Bio je to mart 2015. godine kada je pod oznakom hitno svetskim medijima prostrujala vest da se srušio avion "Džermanvingsa" sa 150 putnika u francuskim Alpima. Kako je istraga kasnije utvrdila, a što je potvrđeno i podacima iz jedne od crnih kutija, kopilot na tom letu, Andreas Lubic, namerno je srušio letelicu.
Odmah se pojavilo nekoliko neproverenih verzija samog događaja, javili su se teoretičari zavera da "objasne" šta se i zbog čega desilo tog dana. Na kraju, zvanična istraga je utvrdila da je Lubic koristio automastkog pilota kako bi avion doveo u stanje brzog spuštanja ka visini od 100 metara, promenio je automatske postavke puta tokom sletanja i povećao brzinu. Avion se razbio pri brzini od 700 kilometara na sat, kada je poginulo svih 150 putnika i članova posade od kojih je polovina bila iz Španije, a polovina iz Nemačke. Takođe, nemački tužioci su rekli da je kod Lubica pre nekoliko godina dijagnostikovana sklonost ka samoubistvu.
Lubic je, što je takođe utvrđeno, išao je na psihoterapiju zbog "samoubilačkih sklonosti" samo par godina pre nego što je dobio pilotsku licencu. Međutim, kako se navodi, on nije pokazivao nijedan znak agresije prema drugima, kazao je portparol tužilastsva u Dizledorfu Ralf Herenbruk.
Kako je kasnije utvrđeno na osnovu snimljenih glasova iz pilotske kabine, Lubic se najpre zaključao u kokpitu i nije dozvolio kapetanu da uđe pre nego što je krenuo da obrušava avion.
ŠTA SE DEŠAVALO POSLEDNJIH 30 MINUTA LETA?
Avion "Džermanvingsa" na letu 4U 9525 poleteo je sa aerodroma Barselona u Španiji u pravcu Dizeldorfa sa 150 ljudi u avionu. Erbas 320 je počeo da putuje preko mora ka Francuskoj, i trebalo mu je oko pola sata da se popne na 38.000 stopa (11.600 metara). Let je trebalo da traje dva sata, a u prvih 20 minuta moglo se čuti kako piloti razgovaraju o zaustavljanju u Barseloni sa stjuardesom.
U 09:30 avion je ostvario poslednji kontakt sa kontrolom letenja - rutinska poruka o dozvoli da nastavi na svojoj ruti. Činilo se da sve ide po planu. Ubrzo nakon toga, kapetan je rekao kopilotu da napušta kokpit i zamolio ga da preuzme radio komunikaciju. Na snimku se čuje otvaranje i zatvaranje vrata kokpita. Nekoliko sekundi kasnije, nešto pre 09:31, izabrana visina je promenjena sa 38.000 stopa na 100 stopa i avion je počeo da se spušta.
U 09:33 povećana je brzina aviona. Kontrola vazdušnog saobraćaja je kontaktirala kopilota - i nastavila to da radi u narednim minutama - ali nije dobila odgovor. Minut kasnije oglasio se zvučni signal koji je zahtevao pristup kokpitu. Do kraja snimka čuju se kucanje i prigušeni glasovi koji traže da se otvore vrata. Par minuta posle toga "u pet navrata zabeleženi su zvukovi slični snažnim udarcima po vratima pilotske kabine” u toku jednog minuta. Posada drugog aviona je takođe pokušala da uspostavi kontakt sa kokpitom preko radija otprilike u to vreme, navodi BBC.
Tačno 93 sekunde pre udara zabeleženi su "unosi male amplitude" na komandama leta kopilota. Ali nivo kretanja je bio prenizak da bi se isključio autopilot, tako da unos nije promenio putanju leta.
Francuski tužilac Bris Robin izneo je detalje događaja u avionu Erbas kada je obavestio novinare nakon što je analiziran diktafon u pilotskoj kabini u danima nakon pada. Tokom prvih 20 minuta leta, rekao je, odgovori kopilota su bili ljubazni, ali je postao "osoran" kada je kapetan započeo brifing u toku leta o planiranom sletanju. Ubrzo nakon toga, kapetan je napustio kokpit, verovatno da bi otišao u toalet, a za nekoliko sekundi Lubic je promenio sistem za praćenje leta kako bi avion poslao u spuštanje.
"Ova akcija na kontroli visine može biti samo namerna“, rekao je Robin.
TORTURA
Tokom 2019. godine pojavila se vest da su porodice žrtava tražile odštetu za bol i patnju od "Lufthanze", ali ova kompanija to ne namerava da plati. Izdato je saopštenje u kojem se navodi da nema osnova za isplatu kompenzacije jer putnici nisu osećali napetost zbog neizbežne smrti. Avio kompanija namerava da dokaže da je smrt putnika bila brza i neočekivana, te da putnici nisu ni primetili da će avion pasti! Advokati nemačke kompanije traže od suda u Esenu da odbije zahteve porodica žrtava. S druge strane porodice tvrde da su putnici bili svesni da će se nešto užasno dogoditi i da su se plašili za svoje živote. Pre pada aviona Lubic je zaključao kokpit i tako sprečio pilota da uđe i osujeti ga u njegovoj nameri. Pilot je očajnički lupao na vrata, što su putnici sigurno mogli da čuju i vide.
"Termin tortura je nedovoljan da opiše šta su prošli ti ljudi. Oni su morali da budu svesni da su im preostali minuti života", izjavio je Elmar Giemula, advokat koji predstavlja porodice 40 žrtava.
Inače, Lufhtansa je na pitanje da li je znala za Lubicovo psihijatrijsko lečenje, navela da su sve medicinske informacije predmet propisa o poverljvisti zdravstvenih podataka. Tužioci su ranije rekli da su prilikom pretrage Lubicove kuće pronašli pocepanu doznaku za bolovanje zbog kojeg bi izostao s posla na dan nesreće. Trebalo bi napomenuti i da je Američka Federalna uprava za vazduhoplovsto je Lubicu izdala potvrdu treće medicinske klase, što znači da nije ustanovljen neki psihički problem, poput psihoze, manično-depresivne psihoze ili personalnih poremečhaja. Potvrda znači i da nisu ustanovljene psihičke smetnje zbog kojih ne bi mogao bezbedno da obavlja dužnost.
Inače, u Nemačkoj je, posle kriznog samita kod ministra saobraćaja Aleksandra Dobrinta, dogovoreno formiranje takozvane ''Taskforce'' radne grupe, koje će se, posle pada aviona ''Džermanvingsa'', baviti pitanjima sigurnosti leta. Cilj je moguća promena aktuelnog sigurnosnog koncepta.
(MONDO)
