Vladimir Putin je pokrenuo rat protiv Ukrajine sa kopna, mora i vazduha prkoseći upozorenjima sa Zapada o užasnim posledicama i ignorišući pretnje sankcijama. Ali šta motiviše ruskog predsednika da napadne svog suseda i ugrozi svetski poredak po cenu da bude hiljade žrtava? Dr Džejms Pričet je predavač ratnih studija i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Hal, a svoju karijeru provodi istražujući savremene sukobe i bezbednosna pitanja. On daje potpun pregled ukrajinske krize.

Zašto Ukrajina?

Ruska invazija proizilazi iz straha da je Ukrajina postala previše zapadnjačka poslednjih godina i da će se zemlja pridružiti NATO-u čime bi ojačala sopstvene vojne moći, prenosi HullLive. Rusija je dugo posmatrala Ukrajinu kao ispostavu koja ide ka zapadnoj Evropi.

"Ukrajinska politika se prilično promenila u poslednjih dvadesetak godina – više se okrenula ka zapadu nego istoku. Tradicionalno, na Ukrajinu se stotinama godina gledalo kao na, ako ne na Rusiju, onda na ekvivalentnu državu. Dakle, za Moskvu je to prilično zabrinjavajuće", rekao je dr Pričet, a prenosi Mirror.

Povratak kontrole nad Ukrajinom bi osigurao Putinu da ta zemlja nikada ne postane članica NATO-a.

Zašto je Rusija izvršila invaziju, i zašto sada?

Dr Pričet je rekao da je Rusija premeštala nezvanične snage u otcepljene republike od 2014. koristeći metod poznat kao "hibridni rat". Ova invazija je, međutim, daleko direktnija, agresivnija i dublja, pokazujući pokušaje da se destabilizuje ukrajinska vojska. Putin bi mogao da krene da povrati celu Ukrajinu, a ne samo istočne delove zemlje, što bi zahtevalo ogromnu agresiju. Vojska se nekoliko nedelja okupljala oko skoro svih granica Ukrajine. Uprkos tome, Moskva je više puta poricala da planira invaziju na zemlju. Dr Pričet kaže da su Zimske olimpijske igare koje su bile održane u Pekingu mogući razlog zašto je Rusija do sada čekala da izvrši invaziju.

"Kina i Rusija su manje-više saveznici. Oni imaju tendenciju da rade zajedno na međunarodnoj sceni. Kina takođe finansira Rusiju u mnogim aspektima, tako da kao velika sila sumnjam da bi Kinezi ljubazno gledali na Ruse koji odvraćaju vesti sa Zimskih olimpijskih igara", rekao je dr Pričet.

Šta će se dalje dešavati?

Ishod ovog rata će u velikoj meri zavisiti od ovih prvih nekoliko dana i koliko će se Ukrajina dobro odupreti. Sa vojskom od preko 300.000 ljudi, njene snage nikako nisu slabe, a dr Pričet kaže da se za sada dobro drži. Ali izgleda da Rusija ide punim gasom. Ako se Ukrajina preda, Putin će videti svoj posao kao završen. Ako ne, moraće da donese tešku odluku o tome da li da eskalira sukob, što bi neizbežno navelo NATO da uključi svoje armije, ili su ulozi previsoki pa će odustati od te namere.

Zašto se Britanija i SAD mešaju?

Istorijski gledano, SAD i Velika Britanija su viđene kao glavni igrači na međunarodnoj sceni kada je reč o, kako kaže dr Pričet, "sprečavanju agresije“.

"Britanija i Sjedinjene Države generalno vide svoj posao kao zalaganje za 'slabijeg momka'. Oni su pružali otpor Sovjetskom Savezu tokom Hladnog rata. Od Hladnog rata, kada imate zemlje poput Poljske, Letonije i Ukrajine koje pokušavaju da gledaju na zapad i modernizuju se i uđu u EU ili u NATO, SAD su generalno podržavale to. Ne zaboravite da SAD i Britanija takođe žele istu stvar, a to je prilično stabilna ekonomska situacija za prodaju i trgovinu", rekao je on.

Šta će za nas značiti rat sa Rusijom?

Televizijsko obraćanje ruskog predsednika Putina nakon što je naredio invaziju na Ukrajinu uključivalo je jezivu pretnju da će svako ko pokuša da se umeša snositi posledice "neviđene u istoriji“. Gnevni govor mnogi su protumačili kao pretnju nuklearnim ratom. Dr Pričet je rekao da je verovatnoća da se to zaista i dogodi, međutim, veoma mala.

"Glavna stvar koju bih naglasio je da se oružje za masovno uništenje ili upotreba nuklearnog oružja čini malo verovatnim. Mogu potpuno da razumem zašto bi ljudi bili zabrinuti zbog toga jer su ove stvari zastrašujuće. Govorimo o stotinama hiljada ljudi", rekao je on.

(MONDO)