OGLASIO SE JEDAN OD NAJMOĆNIJIH LJUDI BLISKOG ISTOKA - Vođa velike armije poslao poruku - "ŽELIMO DA RAT STANE, ALI...

Jedna od najjačih vojnih sila na Bliskom istoku (14. vojna sila u svetu) pomno prati dešavanja u Ukrajini. Iran se oglasio nekoliko puta a sve se može svesti na sledeće - želimo da rat stane, ali Rusija nije krivac. Naime, zvanični Teheran želi da se sukobi okončaju, ali veruje da je kriza ukorenjena u politici Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja.

U svom jednočasovnom govoru o ratu u Ukrajini, vrhovni lider nijednom nije pomenuo Rusiju. Hamnei je rekao da vlade i ljudi širom sveta treba da izvuku dve lekcije iz ukrajinske krize: da se Zapadu ne može verovati i da je podrška naroda od najveće važnosti.

“Podrška zapadnih vlada administracijama i političarima koje su oni postavili je fatamorgana“, rekao je on, navodeći kao primer haotično povlačenje zapadnih snaga predvođenih SAD iz Avganistana koje je palo u ruke Talibana, prenosi Al Džazira.

Hamnei je rekao da su ljudi najvažniji podržavaoci vlada i da je ukrajinski narod u potpunosti podržao njihovu vladu, ne bi bili tu gde su danas. Ali nije on jedini koji se oglasio ovim povodom. Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahian rekao je u svojoj prvoj reakciji u četvrtak nakon ruske invazije na Ukrajinu da je kriza "ukorenjena u provokacijama NATO-a".

On je na Tviteru napisao da Iran ne gleda na rat kao na rešenje i pozvao na hitan prekid vatre i „političko i demokratsko rešenje“ bez upotrebe reči poput “invazije“ da bi opisao situaciju. U sličnoj, ali malo dužoj izjavi, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova dodao je da je "region Evroazije na ivici ulaska u sveobuhvatnu krizu“ zbog pokreta NATO-a predvođenih Sjedinjenim Državama. To je bilo u skladu sa nekoliko drugih izjava koje je iransko ministarstvo spoljnih poslova izdalo tokom proteklih nekoliko nedelja, dok su se najviši zvaničnici, poput predsednika Ebrahima Raisija, uzdržali od komentara.

Razlozi za takav pristup mogu se pratiti u iranskim vezama sa Rusijom tokom poslednjih nekoliko decenija, njihovim sve zategnutijim odnosima sa Zapadom i dešavanjima širom Bliskog istoka.

Tok iransko-ruskih odnosa u poslednjih nekoliko decenija pokazuje obrazac kako Iran reaguje na ruske vojne akcije u svom neposrednom okruženju, kaže Hamidreza Azizi, gostujući saradnik u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

“Uopšteno govoreći, Iran nikada ne osuđuje spoljne agresije Rusije, ali u isto vreme nikada ne priznaje ni teritorije koje Moskva stavlja pod kontrolu. To je ono čemu smo bili svedoci u gruzijskom ratu 2008, ruskoj aneksiji Krima 2014, a sada i u pogledu istočne Ukrajine”, rekao je Azizi za Al Džaziru.

Azizi je rekao da Iran računa na podršku Rusije u međunarodnoj areni, s obzirom na rastuća neprijateljstva između Teherana i Zapada po nizu pitanja, uključujući njegov nuklearni program i regionalni uticaj. Štaviše, rekao je on, iranske veze sa Rusijom su ojačane posebno u protekloj deceniji, a Teheran ne želi da ugrozi te izglede. Iranski predsednik je tokom januara bio u dvodnevnoj poseti Moskvi, tokom koje su i on i ruski predsednik Vladimir Putin izrazili podršku bližim vezama dve zemlje.

Iran želi da poveća bilateralnu trgovinu na najmanje 10 milijardi dolara sa trenutnog nivoa od oko 3,5 milijardi dolara u doglednoj budućnosti, traži pomoć Rusije za završetak projekta nuklearne elektrane i u procesu je obnavljanja 20-godišnjeg sveobuhvatnog sporazum o saradnji koji je istekao prošle godine. Iranski pristup ukrajinskoj krizi takođe ima lokalne dimenzije, rekao je Azizi. On je rekao da iranski lideri podržavaju ruski antizapadni diskurs i doživljavaju ga kao pokazatelj pada Zapada.

“U istom smislu, postoji poruka prozapadnijim delovima iranskog društva i političke sfere, kao i široj javnosti, da se Zapadu ne može verovati i da napuštaju svoje partnere kada je njihova pomoć najpotrebnija" rekao je on za Al Džaziru.

S druge strane, Azizi je rekao da Iran ne podržava potpuno ruske vojne kampanje jer bi jednog dana mogao biti upotrebljen protiv sebe u nekim od njegovih pograničnih provincija u kojima su postojala secesionistička osećanja. Drugim rečima, Iran nastavlja da se pridržava principa teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, rekao je on.

(MONDO)