"Oni sa koeficijentom inteligencije iznad 50 u Evropskoj uniji mora da su shvatili da Rusija jednostavno ne može biti potpuno isključena iz SWIFT-a."
Rat u Ukrajini proizveo je do sada nezapamćene sankcije za Rusiju koje su uvele Sjedinjene Američke države i Evropska unija. Postavlja se pitanje među analitičarima i stručnjacima za finansije kako će Moskva odgovoriti na ovo i da li za Vladimira Putina postoji alternativa. Da li je put zapravo onaj koji vodi ka još bližoj saradnji sa Pekingom?
O tome ali i o mnogim drugim stvarima u svojoj kolumni za portal The Cradle piše geopolitički analitičar Pepe Eskobar.
Dakle, kongregacija najviših snaga NATO-a smeštena u svojim eho komorama cilja na rusku centralnu banku sankcijama i očekuje šta? Kolače? Umesto toga, dobili su ruske snage za odvraćanje koje su sada na posebnom režimu što znači da su severna i pacifička flota, komanda dalekometne avijacije, strateški bombarderi i ceo ruski nuklearni aparat u maksimalnom stanju pripravnosti.
Jedan general Pentagona je vrlo brzo sabrao dva i dva i samo nekoliko minuta kasnije, ukrajinska delegacija je poslata da vodi pregovore sa Rusijom na nepoznatoj lokaciji u Gomelj u Belorusiji,
U međuvremenu, u vazalnim oblastima, nemačka vlada je bila zauzeta „postavljanjem granica ratnim huškačima poput Putina“ – prilično bogat poduhvat s obzirom na to da Berlin nikada nije postavio takva ograničenja za zapadne ratne huškače koji su bombardovali Jugoslaviju, izvršili invaziju na Irak ili uništili Libiju potpuno kršeći međunarodno pravo, navodi Eskobar.
Dok otvoreno proglašavaju svoju želju da “zaustave razvoj ruske industrije“, oštete njenu ekonomiju i “upropaste Rusiju“ – ponavljajući američke uredbe o Iraku, Iranu, Siriji, Libiji, Kubi, Venecueli i drugima na globalnom jugu – Nemci ne bi mogli da prepoznaju novi kategorički imperativ. Konačno ih je iz kompleksa krivice iz Drugog svetskog rata oslobodio niko drugi do ruski predsednik Vladimir Putin. Nemačka je konačno slobodna da ponovo podržava i naoružava neonaciste na otvorenom – kao na primer pripadnike ukrajinskog bataljona Azov.
"Da bih shvatio kako će ove sankcije NATO-a 'upropastiti Rusiju', tražio sam sažetu analizu jednog od najkompetentnijih ekonomskih umova na planeti, Majkla Hadsona, autora, između ostalih, revidiranog izdanja obaveznog za one koji bi da se bave superimperijalizmom - Ekonomska strategija američke imperije", navodi Pepe Eskobar, kolumnista portala The Cradle.
Hadson je primetio kako je “jednostavno utrne svaki put kada dođe skoro do atomske eskalacije SAD“. Što se tiče konfiskacije ruskih deviznih rezervi i odsecanja od SWIFT-a, glavna stvar je u tome što će “trebati neko vreme da Rusija uvede novi sistem, sa Kinom. Rezultat će zauvek okončati dolarizaciju, jer će se zemlje kojima preti ‘demokratija’ ili pokazivanje diplomatske nezavisnosti plašiti da koriste američke banke.”
To nas, kaže Hadson, dovodi do “velikog pitanja: da li Evropa i blok dolara mogu da kupuju ruske sirovine – kobalt, paladijum itd, i da li će se Kina pridružiti Rusiji u bojkotu minerala“, piše Eskobar.
Hadson je uporan u tvrdnji da “Ruska Centralna banka, naravno, ima sredstva stranih banaka kako bi intervenisala na deviznim tržištima kako bi odbranila svoju valutu od fluktuacija. Rublja je pala. Ipak, na Rusiji je da odluči da li će prodati svoju pšenicu Zapadnoj Aziji, njoj je to potrebno; ili da prestane da prodaje gas Evropi preko Ukrajine, sada kada SAD mogu da ga zgrabe.” O mogućem uvođenju novog rusko-kineskog platnog sistema koji zaobilazi SWIFT i kombinuje ruski SPFS (Sistem za prenos finansijskih poruka) sa kineskim CIPS (prekogranični međubankarski platni sistem), Hadson ne sumnja da će “rusko-kineski sistem biti implementiran. Globalni jug će nastojati da se pridruži i istovremeno zadrži SWIFT – premeštajući svoje rezerve u novi sistem.
Dakle, sama Amerika će, u još jednoj ogromnoj strateškoj grešci, ubrzati dedolarizaciju. Kako je generalni direktor “Bocom International Hong Hao” izjavio za Global Times, dedolarizacija trgovine energijom između Evrope i Rusije će biti "početak raspada hegemonije dolara“. To je refren koji je američka administracija tiho čula prošle nedelje od nekih od svojih najvećih multinacionalnih banaka, ali i od JPMorgan-a i Citigroup-a, navodi Eskobar.
Bloombergov članak sumira njihove kolektivne strahove:
“Izbacivanje Rusije iz kritičnog globalnog sistema – koji obrađuje 42 miliona poruka dnevno i služi kao spas za neke od najvećih svetskih finansijskih institucija – moglo bi da uzvrati udarac, poveća inflaciju, približi Rusiju Kini i zaštiti finansijske transakcije od kontrole od strane Zapada. To bi takođe moglo da podstakne razvoj SWIFT alternative koja bi na kraju mogla oštetiti prevlast američkog dolara.”
Oni sa koeficijentom inteligencije iznad 50 u Evropskoj uniji mora da su shvatili da Rusija jednostavno ne može biti potpuno isključena iz SWIFT-a, ali možda samo nekoliko njenih banaka: na kraju krajeva, evropski trgovci zavise od ruske energije. Sa tačke gledišta Moskve, to je manji problem. Jedan broj ruskih banaka je već povezan sa kineskim CIPS sistemom. Na primer, ako neko želi da kupuje rusku naftu i gas sa CIPS-om, plaćanje mora biti u valuti kineskog juana. CIPS je nezavistan od SWIFT-a.
Pored toga, Moskva je već povezala svoj SPFS sistem plaćanja ne samo sa Kinom već i sa Indijom i zemljama članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU). SPFS je već povezan sa oko 400 banaka. Sa više ruskih kompanija koje koriste SPFS i CIPS, čak i pre nego što se spoje, i drugim manevrima za zaobilaženje SVIFT-a, Rusija bi mogla da nadoknadi najmanje 50 odsto gubitaka u trgovini.
Ključna činjenica je da je beg od zapadnog finansijskog sistema kojim dominiraju SAD sada nepovratan širom Evroazije – i to će se odvijati u tandemu sa internacionalizacijom juana, piše Eskobar za The Credo.
U međuvremenu, još ne govorimo o ruskoj odmazdi za ove sankcije. Bivši predsednik Dmitrij Medvedev je već dao nagoveštaj: sve je na stolu, od izlaska iz svih sporazuma o nuklearnom naoružanju sa SAD do zamrzavanja imovine zapadnih kompanija u Rusiji. Dakle, šta želi „Imperija laži“? (Putinova terminologija, na sastanku u ponedeljak u Moskvi na kojem se razgovaralo o odgovoru na sankcije.)
U eseju objavljenom juče, sa ukusnim naslovom Amerika pobeđuje Nemačku po treći put u veku, Majkl Hadson iznosi niz ključnih tačaka, počevši od toga kako je "NATO postao kreator spoljne politike Evrope, čak do te mere da dominira domaćim ekonomskim interesima“.
On ističe tri oligarhije koje kontrolišu spoljnu politiku SAD:
Prvi je vojno-industrijski kompleks, koji je Rej Mekgovern nezaboravno skovao kao “MICIMATT”. Hadson definiše njihovu ekonomsku osnovu kao „monopolsku rentu, dobijenu pre svega od prodaje oružja NATO-u, zapadnoazijskim izvoznicima nafte i drugim zemljama sa suficitom u platnom bilansu“. Sada uporedite sve navedeno sa perspektivom centralnoevropskog poslovnog tajkuna sa ogromnim interesima, istoka i zapada, i koji ceni svoju diskreciju.
U razmeni e-pošte, poslovni tajkun je postavio ozbiljna pitanja o podršci ruske Centralne banke svojoj nacionalnoj valuti, rublji, “koju, prema američkom planu, zapad uništava sankcijama i čoporima valuta vukova koji se razotkrivaju prodajom rublja. kratak. Gotovo da nema novca koji može da pobedi manipulatore dolara u odnosu na rublju. Kamatna stopa od 20 odsto će nepotrebno ubiti rusku ekonomiju", piše Eskobar.
Biznismen tvrdi da bi glavni efekat povećanja stope “bio podrška uvozu koji ne bi trebalo da se uvozi. Pad rublje je tako povoljan za Rusiju u smislu samodovoljnosti. Kako uvozne cene rastu, ova roba bi trebalo da počne da se proizvodi u zemlji. Samo bih pustio da rublja padne da pronađe sopstveni nivo koji će neko vreme biti niži nego što bi prirodne sile dozvolile, jer će je SAD spuštati na niže kroz sankcije i manipulaciju kratkoročnom prodajom u ovom obliku ekonomskog rata protiv Rusije.” Ali čini se da to govori samo deo priče. Verovatno je smrtonosno oružje u ruskom arsenalu odgovora identifikovao šef Centra za ekonomska istraživanja Instituta za globalizaciju i društvena kretanja (IGSO), Vasilij Koltašov: ključ je konfiskovati tehnologiju – kao što bi Rusija prestala da priznaje Prava SAD na patente.
U onome što on kvalifikuje kao “oslobađanje američke intelektualne svojine“, Koltašov poziva na donošenje ruskog zakona o “prijateljskim i neprijateljskim državama“. Ako se neka država nađe na listi neprijatelja, onda možemo početi da kopiramo njene tehnologije u farmaciji, industriji, proizvodnji, elektronici, medicini. To može biti bilo šta - od jednostavnih detalja do hemijskih sastava. To bi zahtevalo izmene i dopune ruskog ustava.
Koltašov smatra da je “jedan od temelja uspeha američke industrije bilo kopiranje stranih patenata za pronalaske“. Sada bi Rusija mogla da koristi “obimno kinesko znanje i iskustvo sa svojim najnovijim tehnološkim proizvodnim procesima za kopiranje zapadnih proizvoda: oslobađanje američke intelektualne svojine naneće štetu Sjedinjenim Državama u iznosu od 10 triliona dolara, samo u prvoj fazi. To će biti katastrofa za njih.” Kina je spremna da zgrabi sve ruske prirodne resurse – a Evropa je ostavljena kao jadni talac okeana i divljih špekulanata. Čini se da predstoji potpuni raskol između EU i Rusije – sa malo trgovine i bez diplomatije, zaključuje Pepe Eskobar u svojoj kolumni.
(MONDO)
