NATO JE NEMOĆAN U CRNOM MORU! Ako Vladimir Putin napadne ovaj grad Alijansa nema načina da ga spase! EVO ZBOG ČEGA...

NATO pakt nema rešenje za situaciju u Crnom moru gde suvereno vlada ruska flota.

Izvor: Profimedia

"Jedan od ratnih ciljeva je da se Donjeck i Lugansk zaokruže do administrativnih granica, po istom modelu kao u Gruziji Abhazija i Južna Osetija. Ukoliko se to desi, Rusija će kontrolisati celo Azovsko more, i zaleđe Krima biće potpuno rešeno. Kad padne Mariupolj, i to će biti rešeno, a poslednje informacije su da Rusi idu ka Odesi. Ako to osvoje, imaju priključak na Pridnjestrovlje. Onda je pitanje Crnog mora, što se tiče Rusije, završeno", kaže diplomata Zoran Milivojević za Euronews Srbija.

Baš kao što je Milivojević i naglasio, Odesa se smatra sledećom metom. Rusija još od 2014. godine u potpunosti kontroliše Krim, grad Herson je pre nekoliko dana pao u ruke ruske vojske posle žestokog otpora, a ruske trupe su ušle i u grad Nikolajev, između Odese i Hersona. S obzirom na sve ovo, ukoliko bi Rusija uspela da osvoji i Odesu, u potpunosti bi zadobila kontrolu nad Crnim morem.

Može li NATO da uradi nešto u Crnom moru? Odgovor je pokušao da ponudi portal "The Bulwark". Naime, kako kažu, Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva svakog jutra tvituje ažuriranu mapu koja opisuje situaciju u Ukrajini i svakim danom postaje malo gora. Mapa od ponedeljka je izgledala ovako:

"Pošto je Kijev glavni grad najviše pažnje je usmereno na severni front, od istočno od Harkova do zapadno od Kijeva. Ali pogledajte na jug: od svog početnog područja na Krimu, ruska vojska je uspela da preuzme kontrolu nad velikim delovima obale od ukrajinskih snaga. Iako su ovakve mape od ograničene upotrebe i ne obuhvataju zamršenost onoga što “kontrola“ nad datim područjem zaista znači, dovoljno je da se shvati da je najznačajniji ruski napredak došao duž Crnog mora", navodi urednik portala Bendžamin Parker.

A zašto je to tako?

Napominje kako preko luka duž Crnog mora (jugozapad) i Azovskog mora (jugoistok) ide oko 85 odsto ukrajinskog izvoza žitarica.

"Ukrajina isporučuje 13 odsto svetskog kukuruza i sličan udeo svoje pšenice – što znači da bi poremećaji u trgovini duž ukrajinske obale mogli da odjeknu na tržištima hrane širom sveta. Preko morkih luka Ukrajine takođe ide oko 80 odsto njenog izvoza crne metalurgije.
Glavni lučki gradovi koje ruske snage tek treba da zauzmu su Mariupolj na Azovskom moru i Odesa na Crnom moru. Prvi je u blokadi, a drugi svaki dan može biti napadnut. A de fakto blokada ukrajinskih luka od strane ruske mornarice počela je i pre nedavnih kopnenih i vazdušnih operacija", piše Parker.

Napad na ukrajinske crnomorske luke treba shvatiti kao ekonomski rat od strane Rusa. Ne samo da će prekid normalne trgovine lišiti Ukrajinu resursa koji su joj potrebni za održavanje ratnih napora, već će takođe nametnuti troškove skoro svakoj zemlji u svetu, bilo direktno ili indirektno, jer nije pomogla Rusiji da proguta svog suseda, stoji u njegovoj analizi.

"Može li NATO bilo šta da učini da Ukrajini omogući pristup crnomorskim trgovinskim putevima? Verovatno ne. Prva moguća opcija bila bi stvaranje kopnenih puteva oko pomorske blokade. Ali jednostavno nema dovoljno kamiona da nadoknadi količinu robe koju teretni brodovi mogu da prevezu, a čak i da postoje, realno bi mogli da prevoze robu samo u Evropu, a ne u ceo svet kao što to mogu brodovi. Šta je sa tim da NATO snage prate teretne brodove kroz rusku blokadu, izazivajući Ruse da pokušaju da maltretiraju američku mornaricu, a ne samo bespomoćne trgovačke mornare? I to je nemoguće zbog Konvencije iz Montrea iz 1936. Prema tom ugovoru, zemlje duž Crnog mora dobijaju posebne pomorske privilegije, a druge zemlje su strogo ograničene u pogledu toga šta od njihovih borodva može da plovi pomenutim morem (nema nosača aviona ili podmornica), koliko ih može biti odjednom u nekom trenutku i koliko dugo mogu da se zadrže", piše Parker u svom tekstu za "The Bulwark".

Prema njegovim rečima Turska, koja kontroliše moreuz koji povezuje Crno more sa Sredozemnim morem, mora da odluči kako će se ova pravila sprovoditi.

"Ankara je bila neodlučna da li želi da iskoristi svoje privilegije iz sporazuma i da poremeti ruske operacije. S druge strane, Sjedinjene Države nisu potpisnice Ugovora iz Montrea, tako da tehnički ova pravila ne važe za američku mornaricu. Ali američki ratni brodovi su ih ionako tradicionalno poštovali. Amerikanci su to radili i zbog toga što 8 od 10 zemalja potpisinica predstavljaju njene saveznike - Francuska, Velika Britanija, Australija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Turska i Japan", piše Parker.

On postavlja i pitanje - ako korišćenje američke mornarice za razbijanje blokade nije opcija, šta je onda sa drugim saveznicima?

"Pa, one sa sposobnijim mornaricama nisu crnomorske države, tako da im je pristup ograničen. A crnomorske države nemaju dovoljno velike mornarice, iako imaju dovoljno pristupa. Jedna moguća opcija bila bi da se Ukrajini daju protivbrodske rakete “harpun”. One su razvijene od strane mornarice 1970-ih, a danas ih više od 30 zemalja koristi. Ako potapanje nekoliko ruskih krstarica ne bi bilo dovoljno da se prekine blokada, to bi barem povećalo troškove za rusku mornaricu. Naravno, mnogo je lakše rasporediti, obučiti i testirati novi (barem za Ukrajince) sistem naoružanja kada već nema rata. To znači da bi najbolje vreme za davanje “harpuna” Ukrajini bilo u nekom trenutku između 2014. i prošlog meseca. (Isto važi i za rakete “Stinger” i “Javelin” koje se sada mahnito prevoze preko poljsko-ukrajinske granice)", navodi Parker.

Postoje, kako kaže, i druge, još manje atraktivne opcije: napadi malim čamcima na ratne brodove, postavljanje mina kako bi se ugrozili brodovi koji blokiraju, napad na rusku mornaricu vazdušnim putem ili drugi akti pomorskog gerilskog ratovanja.

"Ali to bi verovatno bile samoubilačke operacije, za sve namere i svrhe. Nada da će ukrajinske luke ostati otvorene je verovatno nerealna u ovom trenutku. Jedini način da se dobije rat na moru je pobeda na kopnu", zaključio je urednik portala "The Bulwark" Bendžamin Parker.

(MONDO)