Ruski rat u Ukrajini se protegao na više od dve nedelje, nemilosrdno bombardovanje gradova i mesta u zemlji koje je dovelo do više od 500 smrtnih slučajeva civila, uništilo je civilnu infrastrukturu i primoralo više od 2,5 miliona ljudi da napusti Ukrajinu, stvarajući novu humanitarnu krizu u Evropi.

Razmere ruske invazije - granatiranje velikih gradova poput Kijeva, glavnog grada, i Harkova, na istoku — nagoveštava veće ciljeve ruskog predsednika Vladimira Putina: da preuzme kontrolu nad Ukrajinom, sa ciljem promene režima. Iako je njena vojska daleko veća od ukrajinske, očigledno zbunjujuće strateške odluke i logistički zastoji Rusije, u kombinaciji sa žestinom ukrajinskog otpora, zaustavili su njeno napredovanje, piše Vox.

To nije sprečilo katastrofu da se odigra unutar Ukrajine, iako je cela situacija podstakla zapadne saveznike da efikasno vode ekonomski rat protiv Moskve sankcijama bez presedana. Biće samo još gore kako ovaj rat bude nastavio kažu stručnjaci.

“Uprkos iznenađujuće lošem vojnom učinku ruske vojske do danas, još uvek smo u ranoj fazi ovog sukoba“, rekla je docent Sara Bjerg Moler, stručnjak za međunarodn bezbednosti na Univerzitetu Seton Hol.

Očekuje se da će se ovaj broj uvećati, posebno kako se ruska ofanziva intenzivira oko ukrajinskih gradova, gde su granatiranje i udari pogodili civilne mete, i pošto su napori u pregovorima Ukrajine i Rusije na visokom nivou do sada bili neuspešni. Sve se ovo dešava dok se, čini da se, ruske snage spremaju na opsadu Kijeva.

“Ovaj rat je zapravo bitka za Kijev“, rekao je Džon Spenser, penzionisani vojni oficir.

Zauzimanje Kijeva značilo bi preuzimanje kontrole nad Ukrajinom — ili barem smenjivanje vlade Volodimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika čiji je prkos podstakao ukrajinski otpor. Većina eksperata veruje da će Rusija pobediti, posebno ako uspeda odseče Kijev i ukrajinski otpor od lanaca snabdevanja, piše Vox.

Samo zato što bi Rusija na kraju mogla vojno uspeti ne znači da će pobediti u ovom ratu. Ukrajinska pobuna bi mogla da zaživi. Politički, domaći i međunarodni troškovi Rusije mogli bi da stave Putinov režim na izazov. Sankcije Zapada guše rusku ekonomiju i mogle bi da naprave trajnu štetu. Ruski rat je ojačao zapadnu alijansu u bliskoj budućnosti, ali ta politička volja bi mogla biti testirana kako cene energenata rastu i kako vojna i izbeglička kriza potraje.

“Rat nikada nije izolovan“, rekao je Zelenski u video obraćanju u četvrtak. "Rat pobedi i žrtvu i agresora. Agresor to tek kasnije shvati. Ali uvek shvata i uvek pati.”

Strateški neuspesi Rusije su potkopali njenu misiju da zauzme Ukrajinu, ali su samo pogoršali brutalni i neselektivni rat. Što ukrajinski otpor duže bude trajao i što bude snažniji to je veća verovatnoća da će Rusija primeniti agresivniju taktiku da pokuša da postigne svoje ciljeve, piše Vox.

“Ovo je ono što bismo nazvali ratom iscrpljivanja. Oni pokušavaju da smrve moral ukrajinskog naroda, a to, nažalost, uključuje i tela Ukrajinaca“, rekao je Moler.

Urbani rat je posebno katastrofalan, jer su civili koji nisu evakuisani često uhvaćeni usred bitaka koje se dešavaju blok po blok. Ruska vojna taktika u gradovima – o kojoj su svjedočili na mestima poput Sirije i Groznog u Čečeniji 1999. – pokazala se kao taktika koja malo pažnje posvećuje zaštiti civila. Spenser, specijalista za urbano ratovanje, rekao je da je čak i Putin ograničen, u određenoj meri, pravilima ratovanja, pa će verovatno tvrditi da je civilna infrastruktura — poput bolnica — takođe vojni cilj, piše Vox.

Ali urbani rat je po prirodi mutan i složen i često daleko smrtonosniji. Čak i ako Rusija pokuša da izvrši precizne napade, to može imati kaskadni efekat — Rusija bombarduje navodne vojne ciljeve, te operacije se kreću, Rusija ponovo bombarduje.

“Krajnji rezultat je isti kao da ste upravo koristili neselektivnu, masovnu artiljerijsku baražnu vatru“, rekao je Lens Dejvis, viši predavač za odbranu i međunarodne poslove na Kraljevskoj vojnoj akademiji u Velikoj Britaniji.

Čak i u prvim danima ovog rata, napori Rusije već imaju ovaj efekat.

“Nanose ogromnu štetu civilnoj infrastrukturi“, rekla je Rejčel Denber, zamenica direktora "Human Rights Watch"-a za Evropu i centralnu Aziju

Denber je ukazala na upotrebu oružja u gusto naseljenim područjima, uključujući i ona koja su izričito zabranjena, poput kasetne municije. “Human Rights Watch” je 28. februara dokumentovao njihovu upotrebu u tri stambena područja u Harkovu.
“Stavite to u grad kao što je Harkov, a ako je to naseljeno područje, bez obzira na šta ste ciljali, bez obzira na cilj, to će povrediti civile“, rekla je ona, a prenosi Vox.

SAD čine skoro sve što mogu, a da zvanično nisu strana u sukobu. Amerika je do sada uputila 17.000 protivtenkovskih projektila, uključujući "džavelins" i "dtingers", u Ukrajinu. Istražila je aranžmane preko Poljske da Ukrajina nabavi dodatne borbene avione i razmatra slanje više protivvazdušne opreme.

Bajden je odbacio američko sprovođenje zone zabrane letova u Ukrajini jer to u suštini znači napad na bilo koju rusku letelicu koja uđe u ukrajinski vazdušni prostor. Sedamdeset osam naučnika iz oblasti nacionalne bezbednosti bilo je protiv zone zabrane letova, rekavši da bi taj scenario doveo SAD suviše blizu direktnog sukoba sa Rusijom. Dosadašnji pregovori Rusije i Ukrajine nisu doneli značajan rezultat. Zelenski je nagovestio izvesnu otvorenost prema neutralnosti, ali Ukrajina će želeti ozbiljne bezbednosne garancije za koje nije jasno da li je Rusija spremna da pruži. Apsolutistička retorika SAD je zakomplikovala te napore. Bajden je u svom obraćanju o stanju u Uniji ovaj sukob predstavio kao bitku između demokratije i tiranije. Čak i ako se može dati jak argument u prilog tome, s obzirom na Putinove postupke, takav jezik predstavlja izazove za zapadne diplomate koje moraju da “pređu rampu” kako bi Putin prekinuo ovaj rat, piše Vox.

“Ako je dobro protiv zla, kako praviti kompromis sa zlom?“ rekao je Tomas Grejem, ekspert za Rusiju u Savetu za spoljne odnose.
“Putinu je potreban način za očuvanje obraza da odustane od nekih svojih zahteva. Ali ako imamo kompromisno rešenje za ovaj sukob moraćemo da objasnimo zašto to prihvatamo, zašto prihvatamo nešto što je manje od totalnog poraza Putina.”

U brojkama, ruski vojni budžet je oko deset puta veći od ukrajinskog. Ruska vojska ima 900.000 aktivnih vojnika, a ukrajinska 196.000. Ukrajinci možda imaju taktičku prednost i duh da istraju, ali sve drugo je na strani Rusije. Sve ovo nagoveštava ono što bi mogao biti dug, dugotrajan rat. Opsada velikih ukrajinskih gradova znači „prekidanje puteva snabdevanja grada i dovešće do toga da ljudi više ne budu bili u stanju da se brane. Ipak, dosadašnji učinak Rusije bio je toliko loš da bi se vaga na kraju mogla okrenuti prema Ukrajini. Mark Hertling, koji je bio glavni komandant evropskih snaga američke vojske pre penzionisanja 2013. godine, kaže da je korupcija u ruskoj vojsci usporila napredovanje, piše Vox.

“Osim ako se ne radi samo o neprekidnom granatiranju — ali mislim da Rusija to ne može čak ni da izdrži uz njihovu logističku podršku. Imaju problema sa kretanjem, imaju problema sa dopunom. A kada spojite te dve stvari, imaćete velikih problema”, kaže on.

Kako god da se ovo odigra, okrutne posledice ovog rata neće se osetiti samo u Ukrajini. To je zaista globalna kriza. Sveobuhvatne sankcije Rusiji imaće ogromne implikacije na rusku ekonomiju, šteteći građanima koji nemaju nikakve veze sa svojim autokratskim liderom. Takođe će doći do velikih negativnih efekata na svetsku ekonomiju, sa posebno zastrašujućim implikacijama po bezbednost hrane u najsiromašnijim zemljama. Ti efekti mogu biti posebno boni za zemlje Bliskog istoka - Egipat i Jemen zavise od ruske i ukrajinske pšenice, piše Vox.

Sankcije bez presedana mogu imati neviđen uticaj.

“Ne znamo kakve će biti potpune posledice ovoga, jer nikada nismo pokrenuli ovu vrstu ekonomskog rata“, rekao je Grejem. „Teško je preceniti šok koji je ruska vojna operacija izazvala širom sveta i strahove koje je izazvala od šireg ratovanja u Evropi.”

(MONDO)