ZAPAD U STRAHU - ČEKAJU ODLUKU KINE! Potez Pekinga može dovesti do DRAMATIČNIH PROMENA koje se tiču cele planete!

Džo Bajden je u petak obavio telefonski razgovor sa Si Đinpingom u potencijalnoj prekretnici u ulozi Kine u svetu, a sve to dok Si Đinping odlučuje koliko daleko da ide u podršci ruskom ratu protiv Ukrajine. Dok je Kina bila uzdržana kada je u pitanju rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o invaziji, ona je retorički stala na stranu Moskve, ponavljajući ruske stavove u kojima se okrivljuje NATO i reciklirajući teorije zavere. Bajdenova administracija veruje da je Kina već odlučila da ekonomski spase Rusiju, piše Gardijan.

Članovi Kongresa su upozorili da će, ukoliko postoje dokazi o kineskoj vojnoj pomoći ruskoj kampanji u Ukrajini, uvesti kaznene ekonomske mere. Korporativni lideri će takođe verovatno preispitati svoje poslovanje sa Kinom, zajedno sa evropskim vladama.

U svom telefonskom razgovoru sa Sijem, Bajden će ponoviti neke od argumenata koje je Salivan izneo u Rimu: da je kineski lider pogrešio u vezi sa Vladimirom Putinom, o ruskim namerama prema Ukrajini i snazi njene vojske. Pored toga, međunarodni sud pravde UN-a u sredu je naredio Rusiji da obustavi svoje vojne operacije u Ukrajini. Kineski sudija je glasao protiv presude, ali prema Povelji UN, Kina je i dalje pravno vezana tom odlukom, piše Gardijan.

“Kina je možda u iskušenju da podrži Rusiju u njenom sukobu sa Ukrajinom“, napisali su Una Hatavej i Rajan Gudman, obojica bivši pravni savetnici Pentagona, na blogu “Just Security”, ističući da bi snabdevanje oružjem “direktno umešalo Kinu u ruski ilegalni rat“ što može izložiti Peking sankcijama.

“Kina ne može da pruži vojnu pomoć Rusiji i da i dalje ostaje na pravnoj margini”, tvrdili su oni.

Od sastanka u Rimu u ponedeljak, bilo je nekoliko znakova od strane Kine - dovoljno da daju nadu zvaničnicima u Vašingtonu da nije sve izgubljeno. Kineski državni televizijski kanali počeli su da prikazuju snimke razaranja u ukrajinskim gradovima, iako to tek treba da nazovu ratom ili invazijom. Kineski ambasador u Ukrajini uverio je svoje domaćine: „Uvek ćemo poštovati vašu državu.”

Nemački list Bild preneo je da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u četvrtak bio na putu za Peking, ali je okrenuo avion i vratio se u Moskvu iz nepoznatih razloga (Rusija je ovakva saznanja demantovala). Američki zvaničnik je potvrdio incident, ali je upozorio da je prerano govoriti o njegovom značaju, spekulišući da Kina „možda želi da umanji nivo javnog ispoljavanja” prijateljstva.

Profesor Hu Vej, potpredsednik centra za istraživanje politike pri Državnom savetu, napisao je 12. marta članak o kineskoj ukrajinskoj dilemi, napominjući da Putinovi vojni napori posustaju.

“Kina ne može biti vezana za Putina i treba da bude odsečena što je pre moguće. Trenutno se procenjuje da još uvek postoji period od jedne ili dve nedelje pre nego što Kina izgubi prostor za promenu stava. Kina mora da deluje odlučno”, rekao je on a prenosi Gardijan.

Mandarinska verzija članka je cenzurisana ubrzo nakon što se pojavila. Pesimistički stav unutar Bajdenove administracije je da Si ne sluša takve glasove i da je svoj pakt sa Putinom učinio sveobuhvatnim prioritetom koji ima za cilj da priguši moć i uticaj SAD po svaku cenu. Dvojica lidera su se srela 38 puta u proteklih devet godina, a u februaru su obećali da odnosi dve zemlje “neće imati ograničenja”. Reperkusije ukrajinskog rata već su se proširile na Indo-Pacifik, gde otpornost male demokratije u odnosu na daleko moćniju autokratiju ima lokalni značaj u obliku Tajvana. Američki saveznici u regionu pridružili su se sankcijama Rusiji, uključujući Australiju i Japan, koji su u petak najavili nove mere, a u nekim slučajevima i poslali vojne zalihe, piše Gardijan.

Podela sveta na dva tabora, po političkoj i ekonomskoj liniji, predstavljala bi duboku dilemu za Indiju, koja pokušava da ostane neutralna oko Ukrajine.

“Za Indiju, jedan od njenih spoljnopolitičkih ciljeva je da spreči Rusiju da se još više približi Kini“, rekao je Tanvi Madan, direktorka indijskog projekta pri “Brookings” institutu. Ona je dodala da je Indija istorijski gledala na Rusiju kao na pristalicu poslednje instance u njenom rivalstvu sa Kinom i kao svog primarnog snabdevača oružjem.

“Oni su se u najmanju ruku nadali da će neutralnost Rusije sprečiti Rusiju da se okrene prema Kini, posebno u krizi“, rekao je Madan. Ako Rusija krene u zavisnost od Pekinga zbog njegovih pogrešnih procena u Ukrajini, podrška Moskve Indiji više nije zagarantovana u konfrontaciji sa Kinom, poput sukoba na Himalajima prošle godine.

“To dovodi do rasprave u Indiji u smislu potrebe da se smanji prevelika zavisnost Indije od Rusije u pogledu vojnih zaliha“, rekao je Madan.

I Evropa bi se našla pred teškim izborima u vezi sa svojim ekonomskim vezama sa Kinom, dok raskol raste oko Ukrajine.

"Pošto Si Đinping sebe i Kinu pozicionira kao vodeću silu u autoritarnom bloku, bilo bi gotovo nemoguće da se bilo koja evropska demokratija približi Pekingu“, rekao je Abraham Denmark, bivši zamenik pomoćnika američkog ministra odbrane za istočnu Aziju.

“To bi bila dramatična promena u geopolitičkom balansu snaga”, rekao je on, a prenosi Gardijan.

(MONDO)