Šokantna izjava američkog predsednika da Vladimir Putin “ne može da ostane na vlasti” uznemirila je sve strane uključene u sukob.
Eksperti su upozorili da bi ova njegova rečenica mogla da potvrdi ono u šta je Putin "verovao sve vreme", a to je da se Amerika zalaže za njegovo smenjivanje sa mesta ruskog predsednika.
"Za ime boga, ovaj čovek ne može da ostane na vlasti", izjavio je Bajden u subotu u obraćanju ispred Kraljevskog zamka u Varšavi.
Ne znamo kakve će dugoročne posledice imati Bajdenova izjava na račun Putina, ali jeste postavilo pravo pitanje - da li će Vladimir Putin uspeti da ostane na vlasti posle invazije.
Kako izveštaju pokazuju, situacija na frontu nije sjajna za Rusiju, jer su Ukrajinci uspeli da ojačaju kontrolu nad ključnim područjima. Britansko ministarstvo odbrane i Pentagon su obavestili da se ruski komandanti bore da podrže svoje trupe u borbi.
Ukrajinci tvrde da je ubijeno 15.000 ruskih vojnika uključujući, najmanje pet generala. Brojni gubici u ratu potvrđuju da se ruski predsednik pod pritiskom, piše "Njuzvik".
Stručnjaci sumnjaju da bi loš ishod invazije na Ukrajinu, ili čak poraz Rusije doprineo svrgavanju Putina. To neće značiti kraj za Putinovu vlast, takav rezultat bi mogao barem da je oslabi, smatraju analitičari.
"Ne bih predvideo skoro svrgavanje Putina. Želja rađa misli a takve misli su ovde pravi neprijatelj", rekao je "Njuzviku" Majkl Ignjatijef, istoričar Centralnoevropskog Univerziteta.
On je istakao da ukrajinski otpor jeste "herojski", ali ukazao na "brutalnu činjenicu" da Rusija ima jednu od najvećih armija u svetu i da pretpostavlja da će samo postati "krvavije i bolnije". "Na vlasti je 23 godine (Putin), apsolutno vlada bezbednosnim aparatom i državom", istakao je on.
Dejvid Rivera, docent koledža Hamilton, smatra da je uklanjanje Putina iz fotelje verovatno samo u dva scenarija.
"Prvi je ponižavajući poraz ruskih snaga i njihovo povlačenje unutar granica Ruske Federacije. Drugi je onaj u kojem Putin mesecima vodi težak rat dok međunarodne sankcije dovode do opšteg kolapsa ekonomije zemllje" kaže on.
"Ako Putin odluči da ignoriše glasove koji preporučuju promenu kursa dok se vojska i ekonomija raspadaju oko njega, onda bi jednostavno mogao da krene putem poslednjeg ruskog cara, Nikolaja II, pod pritiskom ili čak prinuđen da ode sa vlasti... Dok se takav ishod u ovom trenutku čini veoma neverovatnim, Putin je već više od jedne decenije izuzetno samouveren u pogledu i znanja i sposobnosti", ukazao je Rivera.
"Putin za sada ostati, ali u slabijoj poziciji" smatra Met Kvortrup, profesor Univerziteta Koventr. "Setite se da je Sadam Husein ostao (na vlasti) nakon što je izgubio Prvi zalivski rat. Diktatori ponekad gube moć, kao hunta u Argentini 1982. nakon Folklandskog rata. Ali, često ostaju, posebno jer kontrolišu medije i državni aparat" istakao je profesor.
"Postoji velika verovatnoća da ćemo videti rusku eskalaciju u Ukrajini i svakako kontinuirano uništavanje života ukrajinskih civila" kaže Majkl Baranovski, direktor varšavske kancelarije Nemačkog Maršal fonda.
"Ipak, ako se Rusija zaista bude smatrala poraženom silom u ovom ratu, to bi vrlo verovatno značilo kraj Vladimira Putina, u najmanju ruku kao predsednika " ocenio je Baranovski.
Piter Rutland, profesor Univerziteta Vezlijan, smatra da Putin neće prihvatiti poraz ili bilo kakvo kompromisno rešenje koje bi moglo da izgleda kao poraz Rusije.
"Rat bi mogao da se razvuče na neko vreme. U najmanju ruku, mislim da će Rusija pokušati da obezbedi kopneni most između Rusije i Krima, zato su borbe oko Marijupolja tako intenzivne. S obzirom na strukturu političke moći u Rusiji, teško mi je da zamislim scenario u kojem Putin odstupa sa mesta predsednika" rekao je Rutland.
Bivši profesor istorije Vazduhoplovne akademije SAD (USAF) Vilijam Astor, ceni da je moguće da Putin izgubi stisak na vlasti ukoliko rat potraje mesecima bez pobede na vidiku za rusku stranu. Ali, to bi dovelo, kako smatra, do haosa u regionu koji bi pogoršao stvari.
"Jer ako Rusija postane sve očajnija, nuklearna opcija može postati sve privlačnija. A to bi vrlo lako moglo da dovede do Trećeg svetskog rata", zaključio je Astor.
(MONDO)
