Zajedno sa UAE, Saudijska Arabija je jedan od retkih proizvođača nafte s viškom kapaciteta. Ako bi bilo više nafte na tržištu, cene koje su dosegle rekordne visine zbog smetnji u snabdevanju od strane Rusije, mogle bi se smanjiti.
Američki "Wall Street Journal" izveštava da bi kineski lider Si Đinping mogao da prihvati poziv da poseti Saudijsku Arabiju u maju, gde bi s ovim najvećim svetskim proizvođačem nafte mogao dogovoriti da Kina ubuduće naftu plaća u juanima, umesto u američkim dolarima.
Skoro četvrtina celokupnog izvoza saudijske nafte ide prema Kini. Od početka ove godine su Saudijci preuzeli vođstvo i kao najveći izvoznik nafte prema Kini – do sada je to bila Rusija. Geopolitičke tenzije koje je izazvao rat u Ukrajini, pri čemu se svet polako opredjeljuje za jednu ili drugu stranu, povećale su i strah da bi Saudijska Arabija mogla stati uz Rusiju. Ako bi dopustili da se nafta plaća u juanima, time bi se stvorio paralelni sistem za međunarodne transakcije, pri čemu bi kineski juan postao relevantan baš kao i američki dolar. Time bi se omogućilo da Rusija "zaobiđe" sankcije, jer bi mogli koristiti i drugu valutu za kupovinu nafte. Do sada je Kina stajala po strani po pitanju ruske invazije na Ukrajinu, čime se spekulisaloo da se time zapravo daje prećutna podrška Rusiji.
Na najave iz Saudijske Arabije se do sada gledalo kao na nešto što je vrsta pritiska na zapadne saveznike, ocenjuju stručnjaci. Štaviše, Evropski savet za spoljne poslove napisao je u izveštaju iz 2019. godine da su Saudijci upravo to radili i ranije, to jest da su Kinu koristili kao kartu za pregovaranje, odnosno sredstvo pritiska na Zapad.
"Samo nekoliko meseci nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija je saudijski princ Muhamed Bin Salman putovao po Aziji kako bi uticao na pitanje uvoza oružja u njegovu zemlju", navodi se u izveštaju.
Bilo je pokušaja od SAD-a i Evrope da se pridobije podrška Saudijaca. Američki savetnik za bezbednost Bret Mekgurk je prošle sedmice putovao u tu zemlju, kao i britanski premijer Boris Džonson. Do sada su i evropski i američki predstavnici pokušavali da nateraju Saudijce da pumpaju više nafte, kako bi se cena nafte smanjila. I nisu uspeli. Zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijska Arabija je jedan od retkih proizvođača nafte s viškom kapaciteta. Ako bi bilo više nafte na tržištu, cene koje su dosegle rekordne visine zbog smetnji u snabdevanju od strane Rusije, mogle bi se smanjiti. Ipak, nije bilo reči o tome jesu li nedavni razgovori sa Saudijcima uključivali i pitanje plaćanja energenata u juanima.
"Čak i ako bi zapadna diplomatija uspela da dobije saudijsku podršku, vlasti te zemlje su zabrinute mogućnošću da bi njihova regija mogla postati manje, a ne više bitan faktor", kaže za DW Sinzija Bjanko, gostujuća saradnica u berlinskoj kancelariji ECFR-a, ukazujući pritom na sve intenzivnije odnose SAD-a sa istočnom Azijom i na težnje da se smanji korišćenje fosilnih goriva.
"Zalivske zemlje veruju da Vašington ima manje da ponudi, ali i da raspolaže s manjim potencijalom pretnji u pregovorima", objasnila je Bjanko u izveštaju objavljenom prošle sedmice, dodajući da odluka ovih centralnoistočnih zemalja da ne stanu na stranu Evrope i SAD-a po pitanju Rusije, nema ustvari toliko veze s Rusijom. UAE i Saudijska Arabija tako pokušavaju da se orjentišu u novonastalom multipolarnom svetu, koristeći finansijske transakcija kao metodu zaštite nacionalnih interesa", piše sagovornica DW-a.
Upravo tu nastupa Kina. Odnosi sa Saudijskom Arabijom se produbljuju već nekoliko godina. Saudijci su 2020. godine bili najveći regionalni trgovinski partner Kine - s uvozom i izvozom u vrednosti od preko 60,6 milijardi evra. Ove veze su utemeljene najviše na ekonomskoj koristi i tiču se kineske inicijative "Novi put svile". Trgovinski odnosi odgovaraju i Saudijskoj Arabiji, koja ima sopstveni projekat modernizacije "Vizija 2030", prenosi Net.hr.
Takođe, očigledne su prednosti poslovanja sa zemljom koja će biti dugoročni kupac gasa i nafte, dok se evropski klijenti sve više okreću solarnoj i energiji vetra.
Deo saudijske "Vizije 2030." se odnosi i na pripremu za budućnost, za vreme kada nafta postane manje važna, a jedan aspekt te pripreme uključuje mogućnost da ova zemlja služi i kao logistički čvor na Bliskom i Srednjem istoku. Kineski interesi se tu poklapaju, a dve države imaju "sveobuhvatno strateško partnerstvo“, iako stručnjaci poput Sinzije Bjanko upozoravaju da se te dve zemlje ne mogu nazvati saveznicima.
Neki analitičari su, pak, sugerisali da počinje nova era u odnosima Kine i Bliskog i Srednjeg istoka. Nedavno je stručni saradnik na Institutu za Bliski i Srednji istok sa sedištem u Vašingtonu, Raj Jelinek, primietio da je jedan broj ministara spoljnih poslova iz te regije nedavno putovao u Kinu.
"Činjenica da u Kinu odlaze ministri spoljnih poslova, a ne kolege iz ministarstava trgovine ili ekonomije sugeriše promenu fokusa", tvrdi on u članku objavljenom na Institutu. "Nakon nekoliko godina ekonomskih veza, nedavni događaji su pokazali da je počela nova era s većim fokusom na geopolitiku“.
To podrazumeva i sve veću vojnu saradnju u kinesko-saudijskim odnosima. Između 2016. i 2020. kineski transfer oružja u Saudijsku Arabiju porastao je za 386 posto, prema navodima nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. Kina je najpre prodala balističke rakete Saudijcima, a zatim je počela da im pomaže u njihovoj proizvodnji i u Saudijskoj Arabiji.
Uz to, Kina prihvata i saradnju sa liderima sa kojima Zapad ne želi da sarađuje. Kako su analitičari ECFR-a objasnili u izveštaju iz 2019. godine, "kineski model autoritarnog kapitalizma fascinira bliskoistočne režime, koji saradnju s Kinom vide kao dobru priliku da se odupru pritisku Zapada da se sprovode reforme upravljanja i preuzme odgovornost za ljudska prava."
(MONDO)
