Habek je rekao da želja da Evropska unija zameni ruska fosilna goriva podstiče kontinent da se fokusira na kratkoročno jačanje tokova tečnog prirodnog gasa i povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora do 2030. godine. Dodaje da se Nemačka obavezala da će izgraditi dva LNG terminala, i da Francuska želi da nastavi pregovore sa Španijom o povezivanju gasovoda, te da Velika Britanija traži više domaće energije vetra, sunca i nuklearne energije.

"Sve je to veliki rizik koji može da izazove posledice i industrijski slom istorijskih razmera, a da je scenario više nego dramatičan. Sada vidimo razmere svega ovoga. Koje su industrije zatvorene, koji sektori više ne mogu da se snabdevaju? Ovo nije igra, već veoma ozbiljan scenario sa mogućim dubokim podelama u poslovanju i društvu", rekao je Habek za "Rajniše post".

Predsednik Saveza nemačkih industrija, Zigfrid Rusvurm, upozorio je da bi se nemačka industrija srušila ako bi se sankcije Rusiji nastavile. 

"Kičma nemačke privrede, njena industrija, srušila bi se ako bi Berlin odlučio da uvede embargo na ruski gas. Bez ruskog gasa, došlo bi do bukvalnog sloma naših industrijskih mreža", predviđa šef BDI.

On je dodao da je u ovom trenutku nemoguće proceniti potencijalne gubitke i dati čak ni okvirnu cifru koliko bi to koštalo prosečnog Nemca.

Podsetimo, rat u Ukrajini počeo je 24. februara.

(MONDO)