Generalni direktor Dojče banke, Kristijan Zeving, upozorio je u ponedeljak da će se Nemačka suočiti sa dubokom recesijom, dok je Američka centralna banka saopštila da ovoj zemlji zbog rata u Ukrajini preti najveća inflacija u poslednje četiri decenije.
Kristijan Zeving, koji je i predsednik nemačkog bankarskog lobija BDB, ali i generlani direktor Dojče banke je naveo da će na, kako kaže, duboku recesiju u Nemačkoj uticati prestanak uvoza gasa i nafte iz Rusije. Pored njega, nemački zvaničnici i drugi ekonomski stručnjaci istakli su to da Nemačka ekonomija u velikoj meri zavisi od uvoza energenata iz Rusije, kao i da bi prestanak uvoza mogao da dovede do poremećaja u ekonomskom pogledu.
Kako prenosi Rojters banke predviđaju znatno usporavanje rasta ove godine na oko dva odsto zbog rata u Ukrajini.
"Situacija će biti još gora ako bi stao uvoz ili isporuke ruske nafte i prirodnog gasa. Ozbilja recesija u Nemačkoj bi tada bila praktično neizbežna. Pitanje vladinih mera pomoći kompanijama i sektorima bi tada postalo još urgentnije", rekao je on, i pozvao Evropsku centralnu banku da deluje kako bi suzbila inflaciju.
Prema njegovim rečima, Evropska centralna banka bi trebalo da prekine neto kupovine aktiva i da pruži, kako kaže, neki signal povodom njenih kamatnih stopa, koji je prema njegovim rečima "hitno neophodan".
U svetlju rata u Ukrajini, Američka centralna banka podigla je svoju referentnu kamatnu stopu u martu da bi se suočila sa inflacijom, najvećom u poslednjih 40 godina i sa izgledima da se pogorša zbog ruske invazije u Ukrajini. Podsetio, FED je u martu podigao kamatnu stopu prvi put u više od tri godine (za 0,25 odsto), dok se očekuje da li će na zasedanju u maju podići kamatne stope dodatno.
"Kraktoročno, invazija i povezani događaji mogu da izazovu dodatni pritisak na povećanje inflacije i da utiču negativno na ekonomsku aktivnost", naveli su i se u saopštenju.
Predsednik Feda Džerom Pauel rekao je da će ta ustanova učiniti sve što može da obuzda inflaciju a da istovremeno ne blokira ekonomski razvoj. Novo povećanje kamatnih stopa koje bi FED mogao dodatno da poveća u maju može uticati i na promene kamatnih stopa Evropske centralne banke, a od čijih kamata stopa zavise kamatne stope banaka koje posluju u Srbiji.
Podsetimo, rat u Ukrajini počeo je pre više od mesec dana, 24. februara kada su ruske vojne snage počele borbene operacije u ovoj zemlji, nakon autorizacije predsendika Rusije, Vladimira Putina.
(MONDO)
