Rusija je 2020. potrošila 5,5 biliona rubalja (69 milijardi dolara) na službe bezbednosti. To iznosi 28% godišnjeg budžeta ili 3,5 puta više od iznosa potrošenog na zdravstvo i obrazovanje zajedno.
Šef ruske obaveštajne službe Sergej Beseda i njegov zamenik Anatolij Boljuh stavljeni su u kućni pritvor 9. marta. Beseda i Boljuh su nadgledali spoljnu obaveštajnu službu FSB. Oni su navodno bili glavni zagovornici pretpostavke da će Ukrajina brzo propasti, što se pokazalo duboko pogrešnim. Ali, kao što je postalo sve jasnije tokom mnogo godina, Vladimir Putin je postao netolerantan prema mišljenjima koja su u suprotnosti sa njegovim preferiranim pravcem delovanja. Dakle, iako su obaveštajni podaci bili manjkavi, Besedine tvrdnje su verovatno manipulisale činjenicama kako bi se uklopile u ono u šta je ruski predsednik želeo da veruje. Pošto je od 2009. vodio ogranak spoljnih obaveštajnih službi, Beseda je verovatno znao šta je njegov šef želeo da čuje. Ipak, i on i Boljuh su preuzeli krivicu za širi neuspeh invazije, piše The Conversation.
Putin živi u virtuelnom bunkeru. Predsednička administracija, njegov primarni izvor informacija, je tajna organizacija i već više od jedne decenije hrani Putina kontrolisanim protokom informacija. Institucija deluje kao čuvar kapije Putina i sprečava da negativni obaveštajni podaci dođu do njega. Ovo izvrtanje činjenica - da bi se uklopile u određeni pogled na svet - samo je deo problema. Drugi faktor je to što se različite bezbednosne službe takmiče i preduzimaju sopstvene projekte u nadi da će se to svideti Putinu.
Federalna služba bezbednosti (FSB) je jedna od mnogih agencija. Iako se FSB obično smatra domaćom obaveštajnom agencijom, ona takođe deluje u drugim postsovjetskim zemljama, osim u baltičkim državama. U međuvremenu, Spoljna obaveštajna služba je uključena u prikupljanje stranih obaveštajnih podataka van postsovjetskog prostora. Federalna zaštitna služba, štiti visoke zvaničnike. Glavno upravljanje (GU), ili Glavna uprava – ranije GRU – je vojna obaveštajna služba. Rosgvardija, ili Nacionalna garda, koja je osnovana 2016. godine, nije isključivo obaveštajna agencija, već je zapravo Putinova pretorijanska garda. Sve je više uključena u spoljne operacije i ima direktnu vezu sa Putinom preko svog šefa Viktora Zolotova. Bio je Putinov lični telohranitelj od 2000. do 2013. pre nego što je postao ministar unutrašnjih poslova i šef unutrašnjih trupa od 2014. do 2016. godine, piše The Conversation.
Navodno su različite ruske bezbednosne službe poput svojih zapadnih kolega. Ali FSB je posebno razlikuje od svojih zapadnih ekvivalenata, pošto je u velikoj meri "konzumirao" signalno-obaveštajnu službu, FAPSI. Putin kao bivši oficir KGB-a i sam ih smatra ključnim za svoj lični opstanak i da Rusiju ponovo učini velikom. Rusija je 2020. potrošila 5,5 biliona rubalja (69 milijardi dolara) na službe bezbednosti. To iznosi 28% godišnjeg budžeta ili 3,5 puta više od iznosa potrošenog na zdravstvo i obrazovanje zajedno.
Međutim, to ima svoju cenu, jer Putin zahteva rezultate. Svaka služba je svesna da treba da smisli najstrašniju krizu – ili neke obaveštajne podatke koj i odgovaraju Putinovom pogledu na svet – kako bi povećala svoj budžet i uticaj. Jedan primer ove taktike zastrašivanja bio je šef FSB-a Aleksandar Bortnikov, koji je tvrdio da su šumski požari u Sibiru 2012. delo Al-Kaide. Taktika zastrašivanja i samo pružanje pozitivnih informacija Putinu rezultira nedostatkom koherentnosti, piše The Conversation.
Svaka služba bezbednosti ljubomorno čuva svoju teritoriju i sa podozrenjem gleda na druge. To otežava zajednički rad za opšte dobro. Ovo rivalstvo je intenzivno i izgrađeno je na kombinaciji nepoverenja i želje za Putinovom pažnjom. Konkretno, čini se da FSB ima najveći nivo nepoverenja prema drugim službama i stalno "puca" na njih. Konkurencija se takođe javlja na nivou unutar službe, pri čemu različite grupe sprovode sopstvene politike ponekad na štetu plana svog ogranka. Sve ovo stvara veoma zbunjujuću sliku. Zbog rivaliteta između i unutar službi, službe bezbednosti su previše fokusirane na sopstvenu ljubomoru, a ne na druga pitanja. S obzirom na to da rat nije planiran, takođe se šuška da neki pripadnici službe razmišljaju o puču.
Putin je dugo verovao da je najobavešteniji političar na svetu. Ali to jednostavno nije slučaj. Poput vladara iz carevog novog odela, Putin pati od iskrivljene stvarnosti u kojoj su dozvoljene samo pozitivne informacije. To je ono što aktuelni ukrajinski sukob čini posebno opasnim, zaključuje The Conversation.
(MONDO)
