Mnogi unutar institucija EU danas za ovakvo stanje sa ruskim investicijama i energentima "upiru prstom" u dva nemačka kancelara.
Dok iz SAD-a stižu kritike prema pojedinim članicama Evropske unije zbog njihove "popustljivosti" prema Rusiji i Vladimiru Putinu u vreme agresije na Ukrajinu, Kremlj za svoj gas i energente traži isplatu u rubljama.
Nemačka i Austrija se još uvek "kolebaju" oko daljih, drastičnijih sankcija prema Rusiji. Austrijski kancelar Karl Nehamer izjavio je da je "protiv uvođenja potpune zabrane uvoza energenata iz Rusije". Najveći deo zemnog gasa u Austriji stiže iz Rusije, a nafte iz Kazahstana, piše Al Jazeera.
Ko je zapravo stvorio Putina?
Kako se navodi, od početka Putinove političke karijere, brojni bivši saradnici optužuju šefa Kremlja za "veoma bliske odnose sa oligarsima, ali i sa svim nivoima ruske mafije i podzemlja". Iako je Putin više od dvadeset godina naizmenično na mestu premijera i predsednika Rusije, čini se da njegova karijera operativca i agenta, prvo KGB-a, a kasnije i prvog čoveka FSB-a, nikada nije zvanično završena.
Pre četiri godine španska policija je uhapsila petnaest ruskih državljana, optuženih za pranje više od petsto miliona evra kroz tržište nekretnina. Glavni osumnjičeni u ovoj grupi je bio Vladislav Reznik, Putinov saradnik i član Ujedinjene Rusije. Iste godine, portal WikiLeaks je objavio više stotina poverljivih američkih diplomatskih email poruka, u kojima se Putinovi saradnici nazivaju "delom mafijaške države". Jedan od najčešće pominjanih u ovim komunikacijama je bio upravo Reznik, piše Al Jazeera.
Mnogi unutar institucija EU danas za ovakvo stanje sa ruskim investicijama i energentima "upiru prstom" u dva nemačka kancelara – Gerharda Šredera i Angelu Merkel. Šreder je poslednjeg dana na mestu kancelara potpisao odobrenje za početak gradnje gasovoda "Severni tok" ispod Baltika. Merkel u svoja najveća politička dostignuća ubraja izgradnju "Severnog toka 2", a sam Šreder je danas u upravnom odboru Gazproma, upravo ključne ruske kompanije koja isporučuje zemni gas, "zlata vredan". Njihov naslednik, kancelar Olaf Šolc nije prešao preko ovoga:
"Pozivam mog prethodnika, ali i stranačkog kolegu, da odmah prekine sve veze sa Rusijom i ruskim kompanijama".
Kako prekinuti odnose sa Moskvom
Kako piše Al Jazeera, unutar nemačke politike takođe raste pritisak da se "preseku odnosi sa Moskvom". Istaknuti član CDU i nekadašnji bliski saradnik Merkelove, Roderik Kiseveter kaže da "Nemačka mora hladne glave da izvrši analizu i pronađe greške u odnosima sa Rusijom u poslednjoj deceniji".
Ovakve poruke iz Bundestaga već utiču i na planove nemačkih korporacija. Volkswagen ima najmoderniju fabriku automobila u Kalugi, nedaleko od Moskve, gde se proizvode modeli sa oznakom VW i Škoda, a u isto vreme je i najveći strani investitor na automobilskom tržištu Rusije. Sa druge strane, BMW je stopirao izvoz automobila u Rusiju i (za sada) zaustavio sklapanje vozila u fabrici u Kaliningradu.
Ipak, 40 najvećih nemačkih kompanija na berzi DAX za sada nema planove za povlačenje iz Rusije. Osamnaest njih čak planira i dalja ulaganja na ruskom tržištu u ovoj godini. BASF, Brenntag, Heildelberg i još nekoliko nemačkih giganata ne želi da otkriva planove o daljem poslovanju u Rusiji.
Većina nemačkih medija prenosi računice ekonomista iz Brisela, po kojima bi potpuna zabrana uvoza energenata iz Rusije koštala svakog stanovnika EU "između 650 i 800 evra godišnje". Predsednik evropskog parlamenta Čarls Mišel navodi i brojke "od 900 do 1.100 evra po glavi stanovnika EU", što samo pokazuje stepen zavisnosti evropske privrede od (jeftinog) ruskog gasa.
Francuska uvozi samo oko 18 do 20 odsto gasa i nafte iz Rusije, ali bi po tamošnjim istraživanjima ekonomista "potpuna zabrana uvoza gasa sigurno gurnula Francusku u dugi period recesije, a verovatno i tržišta ostalih zemalja EU".
Da je u Berlinu odavno upaljen ‘crveni alarm’ potvrđuje i jedan od vodećih analitičara Klement Fist:
"Jednostavno nije moguće odjednom ukinuti uvoz gasa, privreda ne funkcioniše na taj način, i to će sigurno imati veoma štetne posledice po ekonomski rast i standard građana".
Prema poslednjim najavama, Vlada Nemačke je odlučna da već od 2024. godine drastično smanji ili u potpunosti prestane sa uvozom gasa iz Rusije.
(MONDO/Al Jazeera)
