DA LI JE OVO JE PET CILJEVA KOJE RUSI IMAJU ZA SLEDEĆU FAZU RATA?! "Odustali od osvajanja Kijeva pa prešli na plan 'B'!"

Čini se da je Rusija za sada odustala od prvobitnog cilja u svojoj invaziji na Ukrajinu da zauzme Kijev i zbaci ukrajinsku vladu, ali i dalje vrši napade na istoku i jugu. Čak i pod ovim planom "B" koji je iznuđen ukrajinskim otporom i vojnim neuspesima, Moskva ima više ciljeva koji rizikuju da produže sukob i izazovu još više smrti i razaranja.

Čak i uz punu kontrolu nad medijima nakon niza drakonskih mera, predsednik Rusije Vladimir Putin će želeti da izvesti o nekoj vrsti uspeha 9. maja kada Rusija bude obeležava Dan pobede.

"Putin je opsednut simboličnim datumima i istorijom, tako da mu je očajnički potrebna slika pobede pre 9. maja", rekao je Aleksandar Grinberg, analitičar Jerusalimskog instituta za bezbednost i strategiju (JISS). Nekadašnji savetnik Kremlja Sergej Karaganov, počasni predsednik moskovskog think-tank Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, rekao je da Rusija ''ne može sebi da dopustiti da 'izgubi' pa treba neku vrstu pobede”.

"Ulozi ruske elite su veoma visoki – za njih je to egzistencijalni rat", rekao je on za britanski nedeljnik "The New Statesman".

Zauzimanje Marijupolja

Dok se čini da se ruske snage udaljavaju od Kijeva i drugih regiona na severu, Rusija ne čini takav potez oko grada Marijupolja na jugoistoku zemlje, koji je već nedeljama pod opsadom uprkos međunarodnom negodovanju. Zauzimanje Marijupolja bio bi ključni korak za Rusiju u realizaciji njenog očiglednog cilja da kontroliše teritoriju koja povezuje ukrajinsko poluostrvo Krim, koje je Moskva zauzela 2014. godine, sa Rusijom.

"Očekujem intenzivne borbe do konačnog povlačenja ukrajinskog otpora iz Marijupolja", rekao je Grinberg.

Na severu se nalaze dva promoskovska separatistička regiona Donbasa, Donjeck i Lugansk, tako da bi zauzimanje grada Moskvi dalo kontrolu nad delom teritorije na istoku Ukrajine.

"Sa Marijupoljem, ruske snage bi mogle da 'idu na sever kako bi zauzele ostatak Donbasa i imale stalnu kontrolu nad jugom Ukrajine i obalom Azovskog mora'", rekao je za AFP Pjer Razu, akademski direktor Mediteranske fondacije za strateške studije.

Osvajanje još teritorija

Donjeck i Lugansk, kojima je Rusija u februaru priznala nezavisnost, nisu kontrolisale u celosti svoju teritoriju. Moskva insistira da njihovi zvaničnici treba da imaju punu administrativnu vlast i izgleda da je potpuna kontrola nad tim područjima ključni ratni cilj.

"Rat je daleko od završetka i mogao bi još uvek da krene u prilog Rusiji ako ruska vojska pokrene uspešnu operaciju na istoku Ukrajine", rekli su analitičari Instituta za proučavanje rata (ISW).

Rusija je ovaj vikend pokrenula napade na zapadnu luku Odesu i zapadni izvori ne isključuju amfibijski napad na grad, premda se to čini manje verovatno.

Dobijanje na vremenu

Invazija se pokazala jako skupom za Ruse i kad je reč o ljudskim gubicima i uništavanju vojne opreme jer Ukrajinci pružaju daleko jači otpor nego što je Kremlj očekivao, prenosi agencija. Vojni analitičari napominju da je Rusija 1. aprila započela prolećnu regrutaciju, i premda Moskva insistira da nove ne šalje u Ukrajinu, oni bi mogli da se priključe borbama kada potpišu ugovore i prođu obuku.

"Rat je daleko od završetka... Slediće nove ofanzive", rekao je Gustav Gresel, viši politički saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), dodajući da je ljudstvo ''ključan resurs'' koji Moskvi manjka.

Ali analitičari ističu i da bi dugi rat do iscrpljenja bio opasan i za Rusiju, imajući u vidu uspehe ukrajinske gerilske taktike poslednjih nedelja.

"Ako se ovo s vremenom pretvori u dugi rat do iscrpljenja, Ukrajina uopšteno izgleda u povoljnijoj poziciji", rekao je Majkl Kofman, direktor Ruskih studija pri Centru za pomorske analize u SAD-u, prenosi pisanja AFP-a France 24.

Podela Zapada

Što rat bude duže trajao, to se više očekuje da će Kremlj primeniti jednu od svojih omiljenih taktika i nastojati da podeli Zapad na one države koje žele da zauzmu najčvršće moguće stavove prema Moskvi i one pomirljivije.

Putin je u ponedeljak čestitao jednom od svojih najbližih saveznika u EU, mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, pošto je njegova stranka pobedila na izborima omogućivši mu četvrti mandat. Nagovestivši moguće nove napetosti, američki predsednik Džo Bajden rekao je da Putin ne bi smeo da ostane na vlasti, ali francuski predsednik Emanuel Makron odgovorio je na to da takva retorika ne pomaže, piše AFP.

Makron je u ponedeljak rekao da će EU razmotriti uvođenje novih sankcija protiv ruske industrije nafte i uglja, ali nije spomenuo prirodni gas, o kom Evropa i dalje jako zavisi.

"Cilj je takođe da se podeli evropsko javno mnenje", zaključio je Razu.

(MONDO)