“Broj mrtvih civila u Ukrajini bledi u poređenju sa više od milion Iračana koji su poginuli zbog divljačke američke okupacije zemlje, koja se nastavila i tokom Obaminog mandata. Gde su tada bili povici u korporativnim medijima da se sudi Bušu i Obami za ratne zločine?"
U martu 2003. Džordž V. Buš je transformisao centar Bagdada u vatreni kotao tokom svoje invazije na Irak. Ležao sam na leđima u svojoj dnevnoj sobi tog dana, užasnut masakrom koji se odvijao na televiziji, živopisnim ratnim zločinom koji sam ja i milioni drugih mesecima pokušavali da sprečimo. Više ljudi protestovalo je protiv tog rata pre nego što je počeo nego za bilo koji drugi sukob u celoj ljudskoj istoriji, a ipak se nažalost dogodio.
Ovo u svom autorskom tekstu za "Truthout" piše Vilijam Rivers Pit. Prema njegovim rečima da bi dobili svoj rat, Buš i njegovi saveznici u vladi i medijima napravili su potpunu alternativnu stvarnost da opravdaju svoje namere.
"Irak je, prema njihovim rečima, posedovao 26.000 litara antraksa, 38.000 litara botulinum toksina, 500 tona sarina, 30.000 komada municije za isporuku ovih bioloških otrova, uranijum iz Nigera za upotrebu u „robusnom“ programu nuklearnog naoružanja i direktne veze sa Al-Kaidom u Avganistanu i širom sveta. Nijedna reč od ovoga nije bila istina. Ipak, poruka je bila zastrašujuća u svojoj preciznosti, savršena pretnja da se nametne stanovništvu koje se još uvek oporavlja od šoka od 11. septembra. To što je predsednik Sjedinjenih Država namerno iskoristio taj užasni dan protiv sopstvenog naroda bio je još jedan akcenat u simfoniji laži i izdaje koje su neumoljivo vodile u rat. Kada je počeo, rat je napravio svoj 'sos' u obliku 'terorističkih upozorenja' kojima se lako manipuliše. Zbog rata, mnogi su očekivali talas terorističkih napada odmazde svakog dana", piše dalje Pit.
Ističe da taj talas nije došao, barem ne u Americi, ali invazija na Irak 2003. zasnovana na fikciji jeste predstavljala deo presedana za ono što svi gledamo kako se odvija u Ukrajini.
"Vladimir Putin, moćni lider koji klasu ruskih oligarha milijardera naziva svojom bazom, takođe je konstruisao alternativnu stvarnost da podrži svoju želju za proširenom imperijom. Tvrdeći da Ukrajinom dominiraju nacisti – magična reč za ruski narod na način na koji je 11. septembar bio za Amerikance - ruski predsednik je polagao pravo na moralno uzvišenje unutar gotovo besprekornog medijskog balona. Iako su, naravno, neonacisti prisutni u Ukrajini kao iu drugim zemljama - uključujući i SAD - konkretna slika koju je Putin naslikao je očigledno lažna", piše Pit.
On napominje da američki zvaničnici i stručnjaci za štampu govore sa nekontrolisanim zgražanjem o užasima koji se dešavaju nad ukrajinskim civilnim stanovništvom.
"Naravno, Putinovi užasni postupci zaslužuju svu našu osudu. Sećajući se tog dana pre skoro 20 godina, kada je bila u toku još jedna agresivna invazija i okupacija, ostaje mi i jedno ružno i neizbežno pitanje. Da li će stručnjaci i zvaničnici koji trenutno osuđuju Putinovo neizrecivo nasilje osuditi i neizrecivo nasilje SAD? Međunarodna zajednica nije grubo sankcionisala ili na drugi način kaznila SAD nakon što nas je Buš uveo u tu mrtvačnicu zasnovanu na tapiseriji loše ispletenih laži. I Rusija i SAD su duboko krive kada su u pitanju izbor ratova koje će voditi, i stoga su obe zemlje moralno odvratne", napisao je on.
Pit je potom podelio deo svoje prepiske sa novinarom Dahrom Džamailom koji je svojevremeno izveštavao iz Iraka.
"U jeku faze rata u Iraku, takozvanog ‘Šoka i strahopoštovanja’ (tj. masovnog bombardovanja grada punog civila), i pored Abu Graiba (masovno mučenje ljudi koje okupatorske snage drže bez suđenja), Faludža je bila vrhunac brutalnost opadajuće američke imperije“, rekao mi je novinar Dahr Džamail. 'Znam jer sam bio tamo pre, za vreme i posle opsade tog grada'", citira Pit njegove reči.
Džamail je nastavio dalje:
“Korporativne štampe su zgrožene zločinima kojima su svedoci širom Ukrajine, i to s pravom. Namerno gađanje civila, kolektivno kažnjavanje, bombardovanje civilnih ciljeva poput stanova i železničkih stanica i bolnica: svi ratni zločini. Pronalaženje spaljenih tela vezanih ruku, kasetne bombe, opkoljavanje gradova i namerno izgladnjivanje ljudi u njima i odsecanje medicinske pomoći. Korporativni mediji, predsednici zemalja EU, vrh SAD ali i lideri drugih zemalja s pravom nazivaju to ratnim zločinima. Ali gde je bilo to isto ogorčenje u vezi sa američkim ratnim zločinima u Iraku? Pošto sam izveštavao iz te zemlje čitavu deceniju, mogu nedvosmisleno da kažem da Rusi u Ukrajini nisu uradili ništa gore nego što je američka vojska uradila u Iraku”, navodi Pit reči svog kolege.
“Gradonačelnik ukrajinskog grada Buče, u blizini Kijeva, rekao je da su vlasti do sada pronašle 403 tela ljudi za koje veruju da su ih ubile ruske snage tokom okupacije te oblasti, ali da broj raste”, preneo je Gardijan.
Džamail na ovo kaže da koliko god da je užasan ukupan broj mrtvih civila u Buči to je najviše jedna desetina broja ubijenih u Faludži.
“Broj mrtvih civila u Ukrajini bledi u poređenju sa više od 1.000.000 Iračana koji su poginuli zbog divljačke američke okupacije te zemlje, koja se nastavila i tokom Obaminog mandata. Gde su tada bili povici u korporativnim medijima da se sudi Bušu i Obami za ratne zločine? Tišina je bila zaglušujuća.”
BBC izveštava da SAD i Britanija kažu da istražuju izveštaje da su ruske snage upotrebile hemijsko oružje u napadu na ukrajinsku luku Mariupolj.
“Ukrajinski puk Azov saopštio je da su tri vojnika povređena od ‘otrovne supstance’ u napadu u ponedeljak. Međutim, nisu predstavljeni nikakvi dokazi koji bi potvrdili upotrebu hemijskog oružja”, izvestio je BBC.
S druge strane, evo šta Džamail ima da kaže o opsadi Faludže.
“Tokom novembarske opsade te godine, američka vojska je koristila ogromne količine belog fosfora, zapaljivog oružja, čija upotreba u oblasti gde bi moglo da bude civila predstavlja kršenje međunarodnog prava. Sama američka vojska je saopštila da je tokom te opsade u Faludži bilo najmanje 30.000 civila. Lično sam intervjuisao vojnike kojima je rečeno da pucaju u sve što se mrdne. To je insitucionalizovanje ratnih zločina kao politike.”
Prema rečima Vilijama Riversa Pita dužnost je svakog moralnog čoveka da digne glas protiv krvoprolića koje je Vladimir Putin izvršio protiv naroda Ukrajine.
"Pre nekih 21 godinu, isto je važilo za Džordža V. Buša i njegov dugi zločin u Iraku. Buš je 2003. godine dokazao da se možete izvući sa mnogo toga ako ste globalna ekonomska sila koja je puna nuklearnog oružja. Među moćnim osvajačima nema heroja. Pošto s pravom osuđujemo Putinova teška zverstva, moramo se setiti i ratnih zločina SAD i obećati da ćemo se suprotstaviti budućim", zaključio je on.
(MONDO)
