Ruska agresija na Ukrajinu građena je na dva temeljna stuba.
Direktor beogradskog Međunarodnog instituta za bezbednost dr Orhan Dragaš u svom autorskom tekstu za "Euroactiv" ističe da kada je napadnuta i izložena silovanju, civilizacija ima pravo i dužnost da se brani, isključivo onim što je čini civilizacijom, a to su njene vrednosti.
On na početku prepričava događaj koji se desio u aprilu davne 1945. godine kada su Nemci iz Vajmara išli šumskim stazama ka obližnjem Buhenvaldu, severno od grada, "sa osmesima na licima, lepo obučeni."
"To što su u ovaj pohod krenuli po naređenju američke vojske nije moglo da im pokvari raspoloženje lepog prolećnog, aprilskog dana 1945. A zašto bi to značilo nešto loše? Oni su iz Vajmara, grada pesnika, filozofa i umetnika, jednog od centara civilizacije kome su dali Getea, Baha i Šilera. Ali posle deset kilometara iza kapija nacističkog logora, videli su pakao. Svima je pozlilo, a neki su se onesvestili. Američki vojnici su insistirali da uglađena vajmarska gospoda provedu još minut u kasarni punoj leševa da se sete šta su videli. Samo deset kilometara delilo je vrhove moderne civilizacije i najdublji ponor zločina. Svet se zakleo da neće dozvoliti da se ovo silovanje civilizacije ponovi. Danas možemo reći da svet nije uspeo u tome", napisao je Dragaš.
Prema njegovim rečima ruska agresija na Ukrajinu dugo je strpljivo građena na dva temeljna stuba.
"Jedna je bila antifašistička zaostavština SSSR-a, koju je Vladimir Putin uveliko iskorišćavao, posebno kroz državni projekat – Besmrtni puk, u kojem će svakog maja defilovati unuci palih boraca protiv Hitlera, noseći fotografije svojih predaka-heroja, koji pali u borbi protiv nacizma. Drugi stub je mistični, kvaziistorijski narativ o tome da je Rusija izabrana zemlja, čija veličina prevazilazi naciju i čini je civilizacijom superiornom u odnosu na druge. Kada se dogodio napad na Ukrajinu, mnogi u Rusiji su bili potpuno uvereni u ispravnost i pravičnost ovog poduhvata", navodi Dragaš.
On kaže kako se godinama Rusima govorilo da za razliku od njihovog naroda i njihove istorijske misije, postoji čitava civilizacija zasnovana na pogrešnim vrednostima, da je sukob neizbežan, a pobeda izvesna.
"Neki će protivnike nazvati atlantistima (Aleksandar Dugin), kolektivnim Zapadom (Leonid Rešetnjikov) ili jednostavno – Zapadom kao simbolom liberalne demokratije i svih njenih institucija, ljudskih prava, globalnog poretka zasnovanog na opšteprihvaćenim pravilima. Shodno tome, protiv te civilizacije se vodi rat, a Ukrajina je samo poligon. Kada su motivi za rat tako visoko postavljeni, iznad realnog i racionalnog, sve postaje dozvoljeno. Bučanski masakr i mnogi drugi su male i podnošljive žrtve na oltaru ruskog sveta – nove civilizacije koja je započela odlučujuću bitku. Za njih su prihvatljivi i slučajevi silovanja ukrajinskih žena i devojaka od strane ruskih vojnika, što je pitanje koje je Volodimir Zelenski pokrenuo pred Savetom bezbednosti UN", kaže Dragaš.
Isti stav, napominje on, zabeležen je i tokom Drugog svetskog rata.
"Kada se Josip Broz Tito potužio Staljinu krajem 1944. na masovna silovanja jugoslovenskih žena od strane vojnika Crvene armije, šef Kremlja je odgovorio: 'Ovo su mladi momci. Neka se malo zabave. Oni to zaslužuju'. Nažalost, ponavlja se silovanje civilizacije, za koje se svet 1945. godine zakleo da više nikada neće dozvoliti. Ponavlja se na način koji je opisao Umberto Eko u svom čuvenom eseju ‘Ur-fašizam’, sugerišući da se fašizam uvek može vratiti, čak i pod ‘najnevinijim maskama’. Kada nam daje nagoveštaje kako da prepoznamo povratak zla i silovatelja civilizacije, Eko kaže da je pojava samo jedne od 14 zajedničkih osobina fašizma dovoljna da se oglasi alarm", navodi Dragaš.
U slučaju ruske invazije na Ukrajinu i svega što joj je prethodilo, nastavlja on, imamo podudarnost ne jedne osobine već svih 14. Sve od kulta tradicije, odbacivanja modernizma, opsednutosti zaverom, života kao trajnog rata, do prezira za slabe i stvaranje “novog diskursa”.
"Kada je napadnuta i izložena silovanju, civilizacija ima pravo i dužnost da se brani, isključivo onim što je čini civilizacijom, a to su njene vrednosti. Oružani otpor silovatelju je dužnost, a ukrajinski narod je obavlja na način koji ga je već postavio na moralni vrhunac civilizacije. Brzina i odlučnost kojom je civilizovani svet uklonio Putinovu Rusiju sa svakog mesta gde je bila ravnopravan učesnik, pretvarajući se da deli zajedničke, svevremenske vrednosti, je zapanjujuća i ohrabrujuća. Putinova Rusija je izbačena iz Saveta Evrope, nedavno iz Saveta UN za ljudska prava, međunarodnog sporta i globalne trgovine i finansija. To je šok kakav su doživeli Nemci iz Vajmara 1945. godine", navodi Dragaš.
Ističe da će civilizacijski odgovor na rusku ideju o svojoj superiornosti moracti da se nastavi čak i kada dođe mir u Ukrajinu.
"Kao što je Nirnberg bio pečat civilizovanog društva nad njegovim antipodom, budući stalni ili specijalni sud mora biti odgovor na pokušaj silovanja civilizacije kojem smo svedoci u Ukrajini. Počinjeni su nesporni ratni zločini. Naredili su ih i izvršili pojedinci. Dokazi su već brojni i nepobitni, počev od odluke ruskog državnog vrha o agresiji na nezavisnu državu i članicu UN, do svakog pojedinačnog ubistva, krađe i silovanja. Biće to poslednja, ali i najkritičnija potvrda pobede civilizacije nad svojim neprijateljem, ali ono što je podjednako važno jeste da će to biti podsetnik novim generacijama da ne dozvole da se nešto slično ponovi", zaključio je on.
(MONDO)
