Pored očekivanog podnošenja zahteva Švedske za prijem u NATO, očekuje se da isto ovog meseca učini i Finska.
Ministarka spoljnih poslova Švedske, An Linde, rekla je u četvrtak tokom posete Vašingtonu da je dobila uveravanja od Sjedinjenih Američkih Država da će dobiti potpunu podršku tokom perioda kada potencijalni zahtev ove zemlje za ulazak u NATO bude obrađen od strane 30 zemalja u alijansi.
Švedska i susedna Finska ostale su van NATO bloka tokom Hladnog rata, ali su ruska aneksija Krima 2014. godine i njena invazija na Ukrajinu naveli ove države da ponovo razmisle o svojoj bezbednosnoj politici, pa je tako članstvo u NATO savezu više verovatno nego pre.
"Naravno, neću da ulazim u detalje, ali sam veoma sigurna da sada imamo potvrdu od SAD o zaštiti. Međutim, to nisu konkretne bezbednosne garancije, one koje možete dobiti samo ako ste punopravni član NATO-a", rekla je Linde za švedsku televiziju iz Vašingtona nakon sastanka sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom.
Linde je odbila da kaže kakva je uveravanja dobila od Blinkena.
"To znači da Rusiji može biti jasno da ako usmere bilo kakvu vrstu negativnih aktivnosti protiv Švedske, kojima su zapretile, to ne bi bilo nešto što bi SAD samo dozvolile da se desi bez odgovora", rekla je ona.
U saopštenju američkog Stejt departmenta objavljenom nakon sastanka navodi se da je Blinken ponovo potvrdio privrženost Vašingtona politici NATO-a dobrodošlice novim članicama, ali nije pominjala bezbednosna uveravanja.
Švedski ministar odbrane odbrane rekao je prošlog meseca da bi aplikacija mogla da izazove brojne odgovore Rusije, uključujući sajber napade i propagandne kampanje za podrivanje bezbednosti Švedske.
Moskva je upozorila da bi mogla da rasporedi nuklearno oružje i hipersonične rakete u evropskoj eksklavi Kalinjingrad ako Švedska i Finska postanu članice NATO-a.
(MONDO)
