ZAŠTO ZEMLJA SA NAJVEĆOM VOJSKOM NA SVETU ĆUTI: Mogli bi da reše rat u Ukrajini ali dobiće nezaustavljivog neprijatelja!

U svom godišnjem obraćanju na Dan pobede u Moskvi, nakon što su hiljade vojnika marširale ispred njega, predsednik Rusije Vladimir Putin nije dao nikakvu dramatičnu najavu kakvu su zapadni analitičari očekivali. Putin je samo rekao da je "Odbrana otadžbine oduvek bila svetinja", očigledno misleći na Donbas, koji Ukrajina smatra svojom teritorijom, ali na koji Rusija takođe dugo polaže pravo, i koji je sada, zajedno sa delovima južne Ukrajine, glavni fokus ruskog napada. "Danas", poručio je Putin vojnicima, "vi se borite za naš narod u Donbasu, za bezbednost Rusije, naše otadžbine".

Jedan od razloga za privlačnost Rusije za indijski um je taj što Rusija nije bila i nije Velika Britanija. Dugo nadmetanje ruskog carstva sa Velikom Britanijom u 19. veku, takozvana Velika igra, zaintrigirala je i zadovoljila Indijce. I iako mnogi Indijci misle o Rusima kao o belcima i zapadnjacima, drugi u Indiji priznaju da je Rusija istočna sila. Ne samo zato što istočne granice Rusije idu daleko pored Japana i skoro dodiruju Severnu Ameriku, već zato što uticajni deo ruskog uma misli o sebi kao o orijentalnom. Gledajući na Zapad kao na Drugog, mnogi Indijci i Rusi su kao jedno, piše Gandi.

Tokom decenija, jedan broj Indijaca je studirao i živeo u Rusiji, naučio ruski, a takođe je naučio da u Rusiji postoji mnogo više od komunizma. Tagoreova poseta Rusiji 1930. bila je prekretnica, kao i ranija prepiska između Gandija i Tolstoja iz 1909-1910, koji je za mnoge Indijce, više od sto godina kasnije, ostao poštovani romanopisac-mislilac. Ukratko, u indijskom umu postoji mnogo više o Rusiji od Putina, mnogo više od ruske nafte, mnogo više od naprednog oružja ili rezervnih delova za starije oružje potrebno za odbranu Indije.

Problematičan odnos Indije i Kine

Mnogo je pisano o odnosima Indije sa Rusijom i kako to utiče na njenu poziciju prema Ukrajini, ali analiza indijskih pozicija u sukobu je nepotpuna bez uzimanja u obzir istorije odnosa Indije sa Kinom. Istorijski granični spor između Indije i Kine je ključan za razumevanje njihovih savremenih odnosa i preferencija Indije prema ishodu rata u Ukrajini, smatraju Mandžari Čaterdži Miler i Zoi Džordan iz Saveta za spoljne poslove u tekstu za američki magazin "Barron's".

Tokom 1950-ih, kao postkolonijalne nezavisne nacije, Indija i Kina su uspostavile prijateljske veze zasnovane na zajedničkom protivljenju imperijalizmu. Ali, ove veze su se raspale kako su se pojavile nesuglasice oko njihovih granica. Pregovori o granici 1960. između kineskog premijera Džou Enlaja i indijskog premijera Džavaharlala Nehrua otkrili su fundamentalne razlike u načinu na koji obe strane gledaju na granicu. Kina je granicu posmatrala kao imperijalističku izmišljotinu koju je nacrtala tadašnja britanska imperija. Džou se tada pitao zašto Indija, antikolonijalna zemlja, nije odbacila premisu kinesko-indijske granice kao nebitno kolonijalno nasleđe. Za razliku od Džoua, Nehru je modernu Indiju smatrao legitimnim naslednikom britanske indijske vlade koja je jednostavno formalizovala istorijske granice koje su, prema njegovom opisu, "postojale milenijumima".

Indija i Kina su ušle u rat oko ovih granica 1962. Brzi poraz Indije i teritorijalni gubici suštinski su promenili način razmišljanja Nju Delhija o geopolitičkim realnostima u regionu. Indija je modernizovala svoju vojsku i poslušala poziv za buđenje da je Kina, a ne Pakistan, njen glavni protivnik. Bilo je perioda odmrzavanja u odnosima Indije i Kine, uključujući i sredinom 2000-ih, kada je trgovina između dve zemlje porasla nakon što su predsednik Hu Đintao i premijer Manmohan Sing stavili po strani pitanje granice. Bez obzira na to, indijska percepcija pretnje Kine nije se promenila od njene promene posle 1962. godine. Ovo je tačno iako je Kina danas najveći trgovinski partner Indije.

Situacija na granici ostaje dvosmislena. Za razliku od linije kontrole između Indije i Pakistana, koja je ocrtana obostrano prihvaćenim mapama, ne postoji sporazum o liniji stvarne kontrole između Indije i Kine. Uprkos tome što su razgovori vođeni dosledno od 1981. godine, tek treba da postoji rezolucija i obe strane se i dalje ne slažu oko istorijskih granica. U proteklih nekoliko godina, granični sukobi su rezultirali pogoršanjem odnosa. 2020. godine, prvi put od 1975. godine, borbe između indijskih i kineskih trupa dovele su do žrtava duž granice, što je pokazalo koliko su se odnosi pogoršali. Nerešen spor i pogoršanje odnosa su ključni za razumevanje međunarodnog položaja Indije danas, pišu Miler i Džordan.

Nova dinamika moći

Nakon završetka Hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza, Indija je morala da se prilagodi novoj geopolitičkoj dinamici moći. Postalo je prijemčivije za pokušaje SAD da razviju strateško partnerstvo. Bilateralni odnosi SAD i Indije napredovali su u mahovima i posebno su se ubrzali tokom godina Trampove administracije. Danas je suštinska konvergencija indijskih i američkih interesa nepogrešiva. Indija se pridržava svoje istorijske doktrine nesvrstanosti i svoje savremene doktrine strateške autonomije, a njih dvoje nisu formalni saveznici. Ali oni dele sličnu hitnu zabrinutost oko obuzdavanja Kine u usponu.

Za Nju Delhi, najbolji scenario ukrajinskog sukoba je brzo rešenje koje unapređuje pojavu multipolarnog sveta u kome i Rusija i SAD balansiraju sa Kinom u usponu. Ovo je fundamentalni razlog zašto Indija nerado osuđuje Rusiju, iz straha da će Rusija shvatiti da Indija bira da stane na stranu SAD i da je na taj način uvede u bliži odnos sa Kinom. Najgori scenario Indije mogao bi biti da bi SAD popravile svoje odnose sa Kinom kako bi stavile po strani i obuzdale Rusiju. Nju Delhi je takođe zabrinut zbog toga što priručnik koji je Rusija kreirala u Ukrajini nudi Kini lekciju, ne u odnosu na Tajvan, kako se plaše SAD, već za pogranične teritorije Indije. Oni koji ističu da Rusija ne bi podržala Indiju u slučaju rata sa Kinom treba da shvate da Indija ne bi nužno očekivala da to učini. Umesto toga, Indija veruje da će Rusija verovatno uzvratiti uslugu i ostati neutralna.

Na sreću za Nju Delhi, malo je verovatno da će Putinov rat u Ukrajini dovesti do bližih veza SAD sa Kinom. Mnogi američki analitičari prepoznaju kinesko saučesništvo u omogućavanju Putinove agresije. Ali ako SAD nastoje da održe svoj odnos sa Indijom kao model indo-pacifičkog partnerstva, moraju da razumeju ne samo ograničenja Indije prema Rusiji, već i njenu zabrinutost prema Kini, koja je ukorenjena u Indiji i kompleksnoj istoriji Kine.

Indija se danas smatra jednom od potencijalnih svetskih supersila. Ovaj potencijal se najviše ogleda u njenoj brzo rastućoj ekonomiji i vojsci. Indija je 2015. godine postala najbrže rastuća ekonomija na svetu sa procenjenom stopom BDP-a od 5 odsto. Takođe, indijska vojska ima najveću aktivnu snagu na svetu od 2020. godine, dok su indijske paravojne snage druga najveća paravojna snaga na svetu - Kina je prva. Zajedno, ukupne oružane snage Indije imaju 2.414.700 vojnika, što je treća najveća odbrambena sila na svetu.

Pogledajte kako sada izgledaju gradovi u Ukrajini:

(Mondo)