Evropska komisija predložila je da se kršenje sankcija Evropske unije prema Rusiji proglasi krivičnim delom, što bi omogućilo vladama EU da konfiskuju imovinu kompanija i pojedinaca koji izbegavaju evropske kaznene mere protiv Moskve.

"Kršenje sankcija EU prema Rusiji se trenutno tretira kao krivično delo u 12 zemalja Unije, u 13 članica se tretira kao upravni prekršaj ili krivično delo, a u dve jurisdikcije je to samo upravni prekršaj", rekao je evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders. Shodno tome, variraju i kazne za kršenje sankcija širom EU.

Predlog Komisije ima za cilj da se zauzme jedinstveno stanovište po kojem bi izbegavanje sankcija bilo ozbiljno krivično delo u svim zemljama 27-članog bloka, rekao je on na konferenciji za novinare, prenosi Rojters. "Današnji predlozi imaju za cilj da se obezbedi da imovina pojedinaca i pravnih subjekata koji krše restriktivne mere može biti efektivno oduzeta u budućnosti", piše u saopštenju Komisije.

EU je do sada zamrznula 10 milijardi evra fizičke imovine i više od 20 milijardi evra na bankarskim računima ruskih oligarha, za koje tvrdi da pomažu ratne aktivnosti Moskve u Ukrajini. Međutim, da bi ta imovina mogla da bude konfiskovana i prodata, sankcionisani ruski milijarderi bi prvo morali da budu osuđeni ili za pokušaj izbegavanja sankcija ili za druga kriminalna dela, pri čemu bi zaplenjena imovina morala da se poveže samo sa jednim kokretnim krivičnim delom.

Predlog novog zakona EU, koji zahteva jednoglasno odobrenje svih država članica i da bude usvojen većinom glasova u Evropskom parlamentu, takođe predviđa kažnjavanje onih koji pomažu u kršenju sankcija, na primer advokata ili bankara koji posluju sa subjektima koji zaobilaze sankcije.

Komisija je takođe predložila da se generalno olakša konfiskovanje imovine kriminalaca u EU, tako što bi mogli da se izriču nalozi za ad hoc zamrzavanje imovine kako bi se sprečilo njeno premeštanje, pre nego što se za to pribavi odgovarajući sudski nalog. Prema proceni EK, godišnji prihodi kriminalnih grupa u EU iznose oko 139 milijardi evra, od čega je samo 2,0 posto zamrznuto po nalogu vlasti. Samo polovina zamrznute imovine bude kasnije konfiskovana.

"S novom direktivom bićemo mnogo efikasniji u tome", izjavila je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.

Mnogim zemljama EU nedostaje dovoljno čvrst pravni okvir za zaplenu imovine stečene kriminalnim aktivnostima, što olakšava kriminalcima da sakriju svoja sredstva i da profitiraju od nezakonitih aktivnosti, navodi Rojters.

(MONDO)