Otkako je počeo rat u Ukrajini 24. februara ove godine, Evropska unija je uvela nekoliko paketa sankcija Ruskoj Federaciji. Glavne sankcije odnose se na uvođenje embarga na uvoz ruskog gasa, ali takvog unutrašnjeg dogovora u Evropskoj uniji i dalje nema. Prema rečima nemačkog ministra ekonomije, Roberta Habeka, jedinstvo Evropske unije se raspada.

"Jedinstvo Evropske unije počinje da se raspada. Tri meseca od početka ruske invazije na Ukrajinu na sposobnost Evropske unije da deluje kao ujedinjeni blok pala je senka", izjavio je Habek.

Uoči specijalnog samita Evropske unije koji se održava danas i sutra, ambasadori država članica EU u Briselu su još jednom probali da se dogovore oko novih mera. To jeste rezultiralo određenim inicijativama i predlozima, ali šesti paket sankcija, koji se odnosi na embargo na uvoz ruske nafte, i dalje je pod velikim znakom pitanja.

Da podsetimo, Nemačka je jedna od zemalja koja bi trebala uskoro da postane u potpunosti nezavisna od ruskog gasa, dok je Mađarska jedna od zemalja koja nedvosmisleno blokira ovaj predlog.

25 dana bez odluke o šestom paketu sankcija Rusiji

Kada je Moskva započela rat u Ukrajini 24. februara ove godine, mnogi poznavaoci prilika ocenjivali su da ruski predsednik Vladimir Putin nije očekivao tako jedinstven odgovor Evropske unije. Od Sofije do Stokholma, evropski lideri jedinstveno su rekli "NE" Rusiji. Naime, sankcije koje su uvedene - bilo da su ekonomske, sportske, kulturne ili neke četvrte vrste - uvedene su, u manjoj ili većoj meri, u svim zemljama Evropske unije.

Međutim, pitanje energetike, ostavljeno je za sam kraj jer bi to predstavljalo najjači udarac kako na Moskvu, tako i na zemlje koje su zavisne od ruskih energenata. Baš na tom pitanju počelo je da se osipa i evropsko jedinstvo. Šesti paket sankcija predviđa postepeno ukidanje uvoza ruske nafte u roku od šest meseci i rafinisanih proizvoda do kraja godine kako bi prestala zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva. Među državama članicama, međutim, postoji drastična razlika u zavisnosti od ruskih energenata što je dovelo i do "ćorsokaka" u kom se danas ova odluka Evropske unije i nalazi.

Nemačka, Holandija, Poljska i Italija su među onima koji najviše kupuju, a zemlje članice EU koriste rusku sirovu naftu kako bi proizvele veliki broj različitih goriva, kako za transport, tako i za grejanje. Najveći deo ruske nafte dolazi kroz evropske luke kao što su Avr u Francuskoj ili Roterdam u Holandiji. Neke zemlje su, takođe, i fizički povezane naftofodom "Družba", koji iz Rusije ide u Ukrajinu, Belorusiju, Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Češku, Austriju i Nemačku.

Mađarska je jedna od zemalja koje su najviše zavisne od energenata iz Rusije, odakle im stiže oko 60 odsto nafte i čak 85 odsto gasa. Zbog toga je vlada Viktora Orbana insistirala da će blokirati sve predloge sankcija Evropske unije koji se odnose na ruske energente, nazivajući to "crvenom linijom" koja je u suprotnosti sa interesima Mađarske. Orban je rekao da bi ovoj državi bilo potrebno minimum pet godina i velika ulaganja u rafinerije i gasovode kako bi mogli da transformišu sadašnji sistem koji se značajno oslanja na rusku naftu i naglasio da bi to dodatno uvećalo ionako visoke cene energije, što bi dovelo do zatvaranja fabrika i nezaposlenosti.

Češka, Slovačka i Bugarska upozorile su da će im trebati više vremena od većine za sprovođenje novih sankcija, kao i finansijska podrška. Kako je rekao bugarski premijer Kiril Petkov: "Ne možete preko noći da izgradite rafineriju ili napraviti novi naftovod".

Brisel i zemlje članice su stoga u svakodnevnim kontaktima u cilju pronalaženja rešenja, a na stolu je i opcija uvođenja embarga na naftu koja se dovozi tankerima, dok bi mogli biti izuzeti kopneni naftovodi, na koje se Mađarska, ali i neke druge zemlje članice, najviše oslanja. Određena izuzeća dobile bi Mađarska, Slovačka i Češka, koje dobijaju naftu preko 4.000 kilometara dugog ruskog naftovoda "Družba". Prema navodima Blumberga, Mađarska je do sada odbijala sve ponuđene kompromise.

Kako prenose mediji, Evropska unija je predložila delimičnu zabranu uvoza ruske nafte uz ograničen uvoz iz ključnog naftovoda kako bi se uvažio prigovor Mađarske i postigao sporazum o EU sankcijama Rusiji. Predlog predviđa da zemlje članice postepeno ukinu uvoz sirove nafte za šest meseci i naftnih derivata za osam meseci, rekli su evropski zvaničnici koji su zahtevali anonimnost. Ovaj predlog omogućava više vremena za Mađarsku koja se protivila sporazumu o sankcijama da pronađe tehničko rešenje koje će uspešno zadovoljiti njene energetske potrebe.

(Ne)jedinstvo Evropske unije

Španija na primer podržava novi paket sankcija EU protiv Rusije, ali kako je izjavio ministar spoljnih poslova Španije Hoze Manuel Albares, još nema dogovora jer neke zemlje članice ostaju u velikoj meri zavisne od uvoza ruske sirove nafte.

"Postoje dva cilja koja imamo kada odobravamo paket sankcija. Jedan je da ne dozvolimo Vladimiru Putinu da finansira svoje ratne napore evropskim novcem, a drugi je da se ne dozvoli da rat Vladimira Putina destabilizuje Evropsku uniju", rekao je Albareš u intervju za državnu TVE, prenosi Rojters.

Nemački ministar ekonomije Robert Habek zatražio od Nemačke da na samitu "govori jednim glasom", a ne da se suzdržava od glasanja zbog razlika u mišljenjima u vladajućoj koaliciji i pozvao i druge članice EU da budu jedinstvene.

"Evropa je i dalje ogromno ekonomsko područje sa neverovatnom ekonomskom snagom. I kada je ujedinjena, može da iskoristi tu moć", rekao je Habek.

Gde je pitanje ruske nafte, tu je i pitanje gasa. EU planira da ubrza svoje napore da okonča zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva. Poljska, Bugarska i Finska već su prekinule isporuke gasa sa Rusijom nakon što su odbile da Gaspromu isplate u rubljama. Međutim, s obzirom na to da je Rusija poslednjih godina bila glavni snabdevač na primer Italije, ali i mnogih drugih zemalja postavlja se pitanje da li će pitanje jedinstva u EU još jednom da bude stavljeno na test.

Pitanje gasa moglo bi da bude problematično za mnogo više zemalja. Kako je preneo "Euraktiv", italijanska industrija upozorava da bi smanjenje uvoza ruskog gasa moglo da bude "katastrofalno" za ekonomiju zemlje. Ako Italija obustavi kupovinu ruskog gasa u junu, njen BDP bi mogao da pretpri pad od dva odsto, procenuje se u izveštaju koji je u subotu objavila Konfindustrija, udruženje koje predstavlja italijansku industriju.

"Ukoliko takva zbrka postoji oko ruske nafte, zamislite šta će se desiti sa predlogom o zabrani uvoza gasa", rekao je Habek, prenosi Euraktiv.

(MONDO/Euronews)