Neki ruski vojnici odbijaju da se vrate i da se bore u Ukrajini zbog svog iskustva na liniji fronta, tvrde ruski advokati i aktivisti za ljudska prava, prenosi BBC.

"Ne želim da se vratim u Ukrajinu da ubijam i budem ubijen", kaže Sergej koji je proveo pet nedelja boreći se u Ukrajini.

Sada je kod kuće u Rusiji, nakon što je dobio pravni savet kako da izbegne povratak na liniju fronta. Sergej je samo jedan od stotina ruskih vojnika za koje se pretpostavlja da su tražili takav savet. Sergej kaže da je traumatizovan iskustvom u Ukrajini.

"Mislio sam da smo mi ruska vojska, najsuper-duper na svetu. Bili smo kao slepi mačići. Šokiran sam našom vojskom. Ne bi koštalo mnogo da nas opreme. Zašto to nije urađeno?", ogorčeno kaže mladić. Umesto toga, oni ratuju bez osnovne opreme, kao što su uređaji za noćno posmatranje.

Sergej se pridružio vojsci kao regrut - većina ruskih muškaraca između 18 i 27 godina mora da odsluži jednu godinu obaveznog vojnog roka. Ali, posle nekoliko meseci, doneo je odluku da potpiše dvogodišnji profesionalni ugovor koji mu donosi platu.

U januaru je Sergej poslat blizu granice sa Ukrajinom na, kako mu je rečeno, vojne vežbe. Mesec dana kasnije - 24. februara, na dan kada je Rusija započela invaziju - rečeno mu je da pređe granicu. Gotovo odmah njegova jedinica se našla na udaru. Dok su pravili pauzu na jednom napuštenom salašu, njihov komandir je rekao: "Pa, kao što ste već shvatili, ovo nije šala".

Sergej kaže da je bio potpuno šokiran.

"Moje prve misli su bile ’Da li mi se ovo zaista dešava?'", rekao je on.

Kontinuirano su granatirani, kaže, i u pokretu i kada su pravili pauzu preko noći. U njegovoj jedinici od 50 ljudi, 10 je ubijeno, a 10 ranjeno. Gotovo svi njegovi drugovi bili su mlađi od 25 godina. Čuo je za ruske vojnike koji su bili toliko neiskusni da "nisu znali da pucaju i nisu mogli da razlikuju jedan kraj minobacača od drugog".

Njegova jedinica je krenula dalje kroz ukrajinsko selo, ali je, kaže, očigledno nedostajala strategija. Pojačanja nisu stigla i vojnici su bili slabo opremljeni za zadatak da zauzmu veliki grad. On veruje da su njegovi komandanti planirali da veoma brzo zauzmu uporišta i ključne gradove - i računali su da će se Ukrajinci jednostavno predati.

"Jurili smo napred sa kratkim noćenjima, bez rovova, bez izviđanja. Nikoga nismo ostavljali pozadi, pa ako je neko hteo da nas napadne s leđa, od toga nije bilo zaštite. Mislim da je mnogo naših momaka umrlo uglavnom zbog ovoga. Da smo se kretali postepeno, da smo proverili puteve da li ima mina, mnogi gubici su mogli da se izbegnu", rekao je ruski vojnik za BBC.

(MONDO)