Evropska unija je sve razjedinjenija kako odmiče rat u Ukrajini.
Evropska unija kao glavni saveznik Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom je sve više razjedinjena kako vreme prolazi od trenutka kada je Rusija započela svoju takozvanu "specijalnu vojnu operaciju" 24. februara 2022. godine, prenosi "Rojters". Neka od pitanja koje se nameću su:
- Da li je bolje sukobiti se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ili ga "samo" izolovati?
- Treba li Kijev da napravi ustupke kako bi okončao rat ili bi to samo ohrabrilo Kremlj?
- Da li su strože sankcije Rusiji vredne kolateralne štete?
Ovo su neka od pitanja koja muče i stavljaju na veliki test evropsku zajednicu. Prema rečima diplomata, Evropska unija nije nikada bila pod ovakvim pritiskom i, kako oni kažu, "savez je prilično nategnut", dodaje se u analizi "Rojtersa".
Ceo svet se bori sa sve većom inflacijom i porastom troškova energenata. Dve evropske zemlje, Italija i Mađarska, zalažu se za prekid vatre što se u međunarodnim diplomatskim krugovima tumači kao "put smanjenju sankcija" i kraju blokade ukrajinskih luka koja je pogoršala krizu sa hranom za najsiromašnije zemlje u svetu. Baltičke, Skandinavske i pojedine zemlje centralne Evrope poput Poljske tvrde da Rusiji ništa ne treba verovati i navode da bi prekid vatre Rusiji samo pomogao da konsoliduje svoje redove i da započne nove napade.
"Rusi su proširili narativ da bi ovo bio iscrpljujući rat i da treba da sednemo i da nađemo konsensuz", rekao je neimenovani visoki zvaničnik Rojtersu.
Šta misle svetski lideri?
Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država, Lojd Ostin, izjavio je da želi da oslabi Rusiju, dok predsednik Džozef Bajden poziva da se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu mora suditi za ratne zločine. Britanski premijer Boris Džonson rekao je da Kijev ne sme da bude primoran da prihvati loš mirovni sporazum i da Ukrajina "mora da pobedi". Što se tiče Nemačke i Francuske, one su blago dvosmislene u svojim izjavama. One podržavaju nove sankcije i žele da pobede Putina tako što će "sprečiti njegovu pobedu u Ukrajini".
"Postavlja se pitanje vraćamo li se Hladnom ratu ili ne. To je razlika između nas, Bajdena i Džonsona", rekao je Rojtersu saradnik francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Sam predsednik Makron je dao svoje mišljenje o tome kako sprečiti Putina.
"Upozoravam da eventualni mir ne bi trebalo da ponizi Rusiju kao što je to bilo u slučaju Nemačke 1918. godine", rekao je Makron.
Francuskom predsedniku se zamera što podržava sankcije Rusiji, a istovremeno otvoreno i direktno razgovara sa Putinom. Ovo Makronovo upozorenje da ne treba poniziti Rusiji je navelo ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebu da kaže da Francuska tim stavom zapravo ponižava samo sebe.
"Nemamo Vinstona Čerčila u Evropskoj uniji. Nemamo nikakvih iluzija o tome", rekao je on.
Oslabljenje Rusije
Američki ministar odbrane Lojd Ostin naveo je da treba uraditi sve kako bi se Rusija oslabila. Zvaničnik Vašingtona prokomentarisao je izjavu ministra odbrane.
"Svi su se fokusirali na prvi deo onoga što je Ostin rekao, a ne na drugi deo. Želimo da vidimo Rusiju oslabljenu do te mere da više ne može da uradi ovako nešto", rekao je neimenovani zvaničnik.
Jedan izvor iz nemačke vlade rekao je da je Ostinov cilj da oslabi Rusiju problematičan.
"Žalosno je što je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, iz Šolcovog koalicionog parnera Zelenih, podržala taj cilj jer to komplikuje ukidanje sankcija, bez obzira na to da li je Ukrajina pristala na mirovni sporazum ili ne", rekao je ovaj izvor.
Izvori iz nemačke vlade takođe su rekli da su zabrinuti da bi neki na Zapadu mogli da podstiču Ukrajinu na nerealne vojne ciljeve, uključujući ponovno zauzimanje Krima koji je Rusija pripojila 2014. godine, a što bi moglo da produži sukob.
Viši savetnik predsednika Volodimira Zelenskog, Mihajlo Podoljak, signalizirao je da je Ukrajina sve više frustrirana.
"Rusija ne sme da pobedi, ali nećemo da šaljemo teško oružje jer to može da uvredi Rusiju. Putin mora da izgubi, ali nemojmo uvoditi nove sankcije. Milioni će gladovati, ali mi nismo spremni za vojne konvoje sa žitom", napisao je Podoljak ironično na svom Tviter nalogu.
must not win, but we won’t give heavy weapons - it may offend Rf. Putin must lose but let’s not impose new sanctions. Millions will starve, but we’re not ready for military convoys with grain. Rising prices are not the worst that awaits a democratic world with such a policy.
— Михайло Подоляк (@Podolyak_M)May 31, 2022
(MONDO)
