Pažljivo učeći od svojih gospodara, ne pribegavajući nasilju po svaku cenu, albanska mafija postajala je sve jača.
Petnaest godina su učili od svojih gospodara, evoluirali su od švercera u tražene dobavljače droge. Izbegavali su nasilje da bi se oslonili na stvaranje jake mreže saveza. Ovo je modus operandi albanskih kriminalnih organizacija, koje, prema Nacionalnoj agenciji za kriminal (NCA), britanskoj agenciji za nacionalnu bezbednost, upravljaju velikim delom tržišta kokaina u zemlji, vrednik oko šest milijardi funti.
Prema NCA, albanske kriminalne grupe su takođe favorizovale stvaranje takozvanih “županskih linija“; kapilarne mreže koje se koriste za premeštanje droge koja se kreće širom Ujedinjenog Kraljevstva, premeštajući drogu iz velikih gradova u priobalne i unutrašnje provincije. Ove komercijalne puteve ne koriste samo albanske kriminalne grupe, već i domaće i strane. Samo tokom oktobra 2021. godine policija je izvršila niz racija koje su dovele do hapšenja 1.468 ljudi širom zemlje, zaplene droge i gotovine u vrednosti većoj od 2 miliona funti i konfiskovanja arsenala od 49 komada oružja, piše Irpimedia.
Prema vladinim podacima, organizovani kriminal košta oko 37 milijardi funti svake godine nacionalnu ekonomiju Ujedinjenog Kraljevstva. Međutim, ovaj broj oslikava samo delimičnu sliku fenomena, jer ne uzima u obzir novac koji je opran i tako plasiran u legalnu ekonomiju prodajom niza dobara.
Ali kako je albanska mafija uspela da zauzme istaknuto mesto u kriminalnom okruženju Ujedinjenog Kraljevstva? Istorija njihovog naseljavanja može se pratiti od 1990-ih i često se povezuje sa ratom na Kosovu. Stotine hiljada stanovnima Kosova napustilo je zemlju i potražilo utočište u susednim i evropskim zemljama; a velika većina se nastanila u Tirani, u Albaniji. Međutim, prema britanskim istražiteljima, tokom tih godina mnoge izbeglice koje su stigle do britanske granice tražeći azil albanski državljani koji su se identifikovali kao da dolaze sa Kosova da bi dobili povlašćeni tretman dobrodošlice.
Državni zavod za statistiku je 2019. objavio grubu procenu tvrdeći da u zemlji živi oko 47.000 Albanaca i 29.000 onih koji su došli sa Kosova. Međutim, prema bazama podataka britanske vlade, samo u godini pandemije politički azil u zemlji zatražio je 3.071 građanin albanskog porekla.
“Oni su u Ujedinjenom Kraljevstvu stvorili satelitsku zajednicu koja govori albanski, paralelnu sa onom koja je uspostavljena u drugim susednim državama, kao što su skandinavske zemlje nakon kosovske krize“, kaže za Toni Sagers, bivši šef odeljenja za borbu protiv droga Nacionalne agencije za borbu protiv kriminala.
Iz takvih satelitskih zajednica, albanske kriminalne grupe su tada počele da regrutuju nove sugrađane među onima koji su stizali u Britaniju. Kokain, prostitucija i trgovina ljudima su nedozvoljeni poslovi koji su pomogli gazdama Tirane da izgrade svoje carstvo.
“Albanske kriminalne grupe su se strpljivo obogatile. Tipičan britanski diler droge želi da zaradi novac što je brže moguće i po svaku cenu. Umesto toga, albanske kriminalne grupe su naučile da su profitne marže dovoljno visoke da im omoguće da prepolove cene supstance pri prodaji, a da pritom ne smanje kvalitet”, objašnjava Toni Sagers.
Tržište droga u Velikoj Britaniji jedno je od najnaprednijih u Evropi. Pre pandemije ostvarilo je oko 30 milijardi evra profita. Ogroman iznos koji svaka kriminalna grupa želi da se dočepa. Pre deset godina kilogram kokaina prodat je za oko 40.000 evra; dok je u godinama neposredno pre korone cena pala ispod 30.000 evra. Albanske organizacije su primorale svoje konkurente da se prilagode novim cenama kako ne bi izgubile poziciju na tržištu. Njihov profit se tada povećao kada su počeli da gledaju na Latinsku Ameriku, gde su, uprkos istorijskoj dominaciji 'Ndrangeta brokera, pronašli kontakte i mogućnosti. Albanski građani koji su na vrhu kriminalne piramide uspeli su da se nasele u Kolumbiji, Ekvadoru, Peruu i Panami. Oni kokain kupuju po ceni od 4 hiljade dolara po kilogramu u Južnoj Americi, da bi ga potom prodavali za 30 hiljada evra kada stigne u evropske luke, uz pomoć guste mreže korumpiranih lučkih zvaničnika i operatera u najvažnijim pomorskim komercijalnim čvorištima u Evropi.
Jedan upečatljiv aspekt onoga što NCA naziva „”sve većom istaknutošću“ Albanaca je to što su – do sada – izbegavali da budu upleteni u svađe sa rivalima. Najnovija procena pretnji od kriminala u Velikoj Britaniji kaže da su Albanci neobično vešti u razvijanju odnosa i “stvaranju veza sa drugim organizovanim kriminalnim bandama“.
U prilog Albancima ide i njihova reputacija nasilja. Sagers kaže da im je pozadina sukoba na Kosovu dala razmetljivost uporedivu sa onim irskih kriminalaca tokom i nakon nevolja.
„Oni su prilično harizmatični i poznato je da daju prednost izgradnji odnosa, a ne konkurentskim svađama”, rekao je on a prenosi Gardijan.
Kasim ukazuje i na to kako se na Albance gleda u kriminalnim krugovima.
“Oni su sofisticirani, profesionalni i rade ono što obećaju. Uvek isporučuju“, rekao je on.
Ovo ima mnogo veze sa albanskim kodeksom besa – “održati obećanje“ – ali i kako ističu stručnjaci tu je i repuztacija onih koji su došli sa Kosova da poštuju prastari kodeks – kanun - pravo na osvetu: krv se mora platiti krvlju.
(MONDO)
