Ove godine će biti potrebno prikupiti 44 milijarde evra za hranu, ali je obezbeđena samo polovina iznosa.
Zbog rata Rusije protiv Ukrajine, a ne zbog sankcija Evrope i NATO, glad će dodatno pogoditi još 40 do 50 miliona ljudi, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken u Berlinu uoči sastanka G7, gde se održava konferencija o globalnoj prehrambenoj krizi.
"Ne postoje drugi razlozi osim političkih za rusku blokadu Ukrajine i, u mnogim slučajevima, rusko odbijanje da izvozi sopstveno žito", rekao je Blinken na konferenciji za novinare sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Analenom Berbokom.
Berbok je pozvala međunarodnu zajednicu da pojača napore u borbi protiv pogoršanja gladi u mnogim delovima sveta, nazvavši poteze Rusije "ciničnim", a moguće i destabilizujućim ratom žitarica. Rusija svesno "koristi glad kao oružje rata i pritom je ceo svet talac", rekla je ona, upozoravajući da nekim zemljama preti cunami gladi.
Situacija je, kaže, drastična, sa 345 miliona ljudi kojima potencijalno preti glad. Ove godine će biti potrebno prikupiti 44 milijarde evra, ali je obezbeđena samo polovina iznosa, dodala je ona. Ona je uporedila krizu gladi sa "talasom opasnim po život", čemu kumuju klimatske promene i pandemija korona virusa.
"Ali tek sa ruskom invazijom na Ukrajinu taj talas je postao cunami“, rekla je Berbok. Ministri 40 zemalja na konferenciji u Berlinu u petak pokušavaju da pronađu konkretna rešenja za prehrambenu krizu izazvanu ratom u Ukrajini. Pod nazivom "Ujedinjeni za globalnu bezbednost hrane", konferencija se održava uoči samita G7 u Bavarskoj, koji počinje u nedelju.
Potražite alternativne puteve
Konferencija bi u petak popodne trebala da predloži rešenja, kao što je ubrzanje izvoza hrane iz Ukrajine alternativnim rutama pošto je Rusija blokirala crnomorske luke, rekla je Berbok pre početka razgovora.
Razgovaraće se i o povećanju pomoći zemljama koje su najteže pogođene prehrambenom krizom, iako skup nije najavljen kao donatorska konferencija. Invazija Rusije na Ukrajinu, dve zemlje koje su glavni proizvođači žitarica, nafte i đubriva, izazvala je nagli rast cena hrane i podstakla inflaciju.
Rusija poriče odgovornost za blokadu i optužuje sankcije za podsticanje prehrambene krize. "Rusija je proizvela otprilike onoliko žitarica koliko i prošle godine, tako da je ruski narativ da su sankcije izazvale rast globalnih cena hrane potpuno neosnovan", rekla je ona.
Berbok kaže da Rusija može "da dozvoli izvoz ukrajinskog žita kroz luku Odesa ili jednostavno da prekine rat, a mi moramo ovako da razbijemo glave da bismo pronašli alternativne puteve snabdevanja". Alternativni pravci su preko Poljske, ali problem je u različitim širinama pruga (zapadna Evropa) i Ukrajine i Rusije, pa to komplikuje celu situaciju. "Zato smo izabrali rutu kroz Rumuniju jer može da podstakne plovidbu rekom", rekla je ona.
(MONDO)
