SPECNAZ PROTIV VUKA - SUKOB RUSKIH I UKRAJINSKIH SPECIJALACA! Zavuku se među neprijateljske snage i prave TOTALNI HAOS!

Najmanje informacija tokom sukoba u Ukrajini ima o aktivnostima specijalnih jedinica, koje pak ratuju veoma intenzivno. Specijalci čine manji deo borbenih formacija i u grupama od četiri do 12 vojnika nanose snažne udare neprijateljskim snagama - na obe strane. Ključna prednost za akcije specijalaca, prevlast u vazdušnom prostoru - na ruskoj strani, kaže za RTS urednik portala "Specijalne jedinice" Miloš Jevtić.

Ističe da se osnovano može pretpostaviti da su ruske specijalne snage, zajedno sa obaveštajnim aparatom, pripremale subverzivne aktivnosti, diverzije i hvatanja nekih veoma važnih pojedinica (VIP ličnosti).

Prvih nekoliko dana rata ruska vojska se na većem delu fronta, posebno na severu Ukrajine, bukvalno prošetala i već prvog dana zauzela aerodrom Gostomelj kod Kijeva. Tada je veći deo javnosti smatrao da će rat brzo biti gotov jer je ukrajinska vojska uhvaćena na spavanju.

"Mislim da bi možda bolje pitanje bilo da li je celokupan sistem bezbednosti Ukrajine uhvaćen na spavanju. Što se tiče specijalnih snaga, one su uvek manji deo snaga odbrane zemlje. Ključno je pitanje šta su politički odlučioci radili sa informacijama koje im je ukrajinski sistem bezbednosti sigurno dostavljao na vreme", ukazuje naš sagovornik.

Dodaje da koliko god da se ruska strana trudila da sakrije svoje namere i kapacitete, velika količina tehnike i ljudi nije mogla da se teleportuje od tačke A do tačke B, već ih je neko sigurno primetio.

Iskustvo iz Sirije i Donbasa

Jevtić smatra da specijalne jedinice ne mogu da pokažu svoju pravi snagu u konvencionalnom sukobu, gde se angažuje veliki broj ljudi i brojna borbena tehnika.

"Osnovna karakteristika specijalnih jedinica je njihova mobilnost. Kao i operativnost u manjim formacijama od tri ili četiri pripadnika, do možda desetak ljudi. Takve formacije mogu u pravoj meri da budu efektivne tek kada njihova strana ima prevlast u vazdušnom prostoru", ističe Miloš Jevtić.

Ako nema prevlasti u vazduhu, tada je kretanje ograničeno, dolazi do pogrešnih procena, pogrešnih odluka i neminovno do velikih gubitaka.

Obe zaraćene strane imale su ratno iskustvo pre početka sukoba. Rusi u Siriji, gde su specijalne jedinice korišćene veoma intenzivno u urbanim i ruralnim predelima. U Siriji su postigli odlične rezultate, ali tamo je neprijatelj bio malobrojniji i slabije naoružan.

Ukrajinci su pak ratovali na sopstvenom tlu, u Donbasu od 2014. godine. Iste godine počele su intenzivne zajedničke vežbe sa američkim specijalnim jedinicama i drugim zemljama NATO-a, a nabavljena je i velika količina savremenog naoružanja i opreme.

"Ukrajinci, s obzirom na to da nemaju prevlast u vazdušnom prostoru, okrenuli su se gerilskoj taktici gde tri ili četiri specijalca, koji dobro poznaju teren i imaju dobru komunikaciju, koriste šumovit teren za skrivanje od dronova - i oni i te kako mogu da nanesu ozbiljnu štetu, da zaustave neprijateljsku kolonu ili unište most, put ili bilo kakav oklop vozila", objašnjava urednik portala Specijalne jedinice.

Najveća opasnost iz vazdušnog prostora

Jedan od najvećih izazova i opasnosti za specijalce obe zaraćene strane jesu dronovi. Kojih ima mnogo, malih su dimenzija, imaju odlične izviđačke sposobnosti i kamere, a veoma se teško vide ili čuju. Takođe, često se vodi rovovska borba kao u Prvom ili Drugom svetskom ratu. Što je sve zahtevalo reviziju vojnih planova kod specijalnih jedinica.

"Najznačajniji rezultati ukrajinskih specijalnih jedinica, na osnovi video-snimaka koji su objavljeni, upravo su dejstva malih grupa, koje su uspevale da nanesu ogromnu štetu neprijateljskom oklopu, zaustavljali su kolone i presecali ruske komunikacije", objašnjava Jevtić.

Ruska vojska je sa druge strane koristila specijalne jedinice za zauzimanje najvažnijih objekata gde je trebalo precizno i brzo delovanje, kao što su industrijski objekti ili nuklearna centrala.

"Posebno su upečatljivi snimci čečenskih boraca (specijalna jedinica Terek) i njihova velika odlučnost i motivisanost u borbi", ističe Miloš Jevtić.

Naoružanje i oprema

U borbi osim dobre obučenosti posebno dolazi do izražaja posebno dizajnirana oprema koju koriste specijalne jedinice. Specijalna oprema i naoružanje slični su i kod Rusa i kod Ukrajinaca. Takođe, slične su i pouke.

"Pouka je da su se specijalci pokazali dobro u borbi protiv oklopa. Takođe njihova mobilnost je veoma važna, čak i kada se kreću na motociklima gde su još mobilniji. Bukvalno su u stanju da se zavuku među neprijateljske snage i naprave štetu koja je mnogo veća od njihovog kapaciteta i vrlo brzo se povuku", objašnjava urednik portala Specijalne jedinice.

Smatra da će se taktika upotrebe specijalnih jedinica, pre svega kod vojske, okretati upotrebi ručnih raketnih bacača i borbi protiv oklopa, kao i uvećanju mobilnost kroz upotrebu dvotočkaša i četvorotočkaša. Od opreme, i ruski i ukrajinski specijalci koriste uniforme sa "multikam" maskirnom šarom koja je modernija, nije mnogo zastupljena na našim prostorima, ali je veoma prilagodljiva za upotrebu i u urbanim i u ruralnim područjima.

I Rusi i Ukrajinci koriste naoružanje sistema "kalašnjikov", najčešće u kalibru 7,62. Ukrajinci koriste i puške na američkoj platformi AR-15 (kolt, hekler, FN skar). Kod ukrajinske strane su mnogo više zastupljeni nosači pancirnih ploča od klasičnih pancirnih prsluka.

Nosači štite manji deo tela (samo torzo i vitalne organe), ali su lakši i omogućavaju veću pokretljivost. Rusi sa druge strane u urbanim borbama nose dodatke za pancirni prsluk kojim štite ramena i prepone. Dostupne informacije i pre rata nisu pružale mnogo podataka o specijalnim jedinicama vojski Rusije i Ukrajine.

Propaganda je učinila svoje, pa i loši rezultati i zato je teško reći ko je bolji u ovom krvavom sukobu. Jedno je sigurno, specijalne jedinice intenzivno ratuju i kada se koriste na pravi način postižu odlične rezultate na bojnom polju.

(MONDO/RTS)